Srbija potpisuje Sporazum o slobodnoj trgovini s Evroazijskom ekonomskom unijom

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić potpisaće danas u Moskvi Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU), čime će našoj zemlji biti dodatno otvoren pristup tržištu od 180 miliona ljudi.

Nedavno je proširen spisak roba i povećane su količine koje će moći da se izvezu iz naše zemlje, nakon ratifikacije ovog Sporazuma, na tržište čije članice imaju ukupni bruto domaći proizvod viši od 1.900 milijardi američkih dolara.

Države koje pripadaju EAEU su članice nekadašnjeg Sovjetskog Saveza – Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan i Kirgistan, a pregovara sa Singapurom, Izraelom, Egiptom…

Postoje i posebni ugovori ove ekonomske unije o saradnji s Vijetnamom, Iranom i Kinom.

Članstvom naše zemlje u ovoj ekonomskoj zajednici, Srbiji se omogućavaju dodatni povoljniji uslovi za slobodnu trgovinu od onih koje naša država već ima kroz sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom.

Prema najavama nadležnih, u pitanju je dodatni podstrek za našu poljoprivredno-prehrambenu industriju, posebno za proizvođače srpskog kozijeg i kravljeg sira.

Srbija je inače veliki izvoznik sireva, a od ukupne količine koja se izveze, dve trećine su namenjene Ruskoj Federaciji, odnosno oko 10.000 tona.

Takođe, proizvođači svih vrsta voća i rakije mogu da plasiraju svoju robu kao i duvanska industrija kojoj je određen limit do 2.000 tona cigareta, a proizvođačima vinjaka do 90.000 litara.

Prošle godine robna razmena Srbije sa pet zemalja članica Evroazijske unije bila je 3,4 milijarde dolara.

Iz Srbije je izvezena roba vredna 1,1 milijardu dolara, a uvezena u vrednosti od 2,3 milijarde.

Problem koji nadležni navode je što nemamo dovoljnu proizvodnje da zadovoljimo ogromnu potražnju tih tržišta, pa je dalje ulaganje u agrar, posebno sektor osnivanja malih zadruga i prehrambenih preduzeća, imperativ.

Evroazijska ekonomska unija formirana je 2015. godine na predlog predsednika Ruske Federacije.

Na inicijativu predsednika Srbije nedavno je u Novom Sadu dogovorena zajednička deklaracija Srbije, Severne Makedonije i Albanije o uspostavljanju slobodnog protoka ljudi, roba, usluga i kapitala na Zapadnom Balkanu – „mali Šengen“.

Očekuje se da bi Bosna i Hercegovina mogla prihvatiti ovu inicijativu na sastanku lidera regiona u Ohridu narednog meseca.

Srbija je potpisnica CEFTA (Central European Free Trade Agreement, CEFTA).

U pitanju je trgovinski sporazum između Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Moldavije, Srbije, Crne Gore i UNMIK-a u ime Kosova.

Tokom godina, ovaj sporazum je dodatno usaglašavan, a uvođenjem prištinskih taksi, funkcionisanje CEFTA dodatno je oslabljeno.

Srbija, inače, ima niz sporazuma, poput Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU.

Srbija ima Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom (potpisnica je bila nekadašnja SRJ – potpisan 28. avgusta 2000. godine).

Sporazum propisuje da se za robu za koju se može dokazati da je poreklom iz naše zemlje (koja ima više od 50 odsto sadržaja iz Srbije), ne plaća carina kada je namenjena za tržište Rusije, osim ako nije izuzeta iz režima slobodne trgovine.

Lista proizvoda na koje se ne primenjuje režim o slobodnoj trgovini svake godine se menja.

Pre deset godina potpisan je u Minsku Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Belorusije.

U cilju usklađivanja režima trgovine između Srbije i država članica Carinske unije Belorusije, Kazahstan i Rusije, Vlada Srbije i Vlada Belorusije potpisale su Protokol o izmeni i dopuni Sporazuma o slobodnoj trgovini 2011. godine.

Protokolom je predviđen spisak proizvoda koji su izuzeti iz režima slobodne trgovine, kao i pravila o određivanju zemlje porekla robe.

Proces liberalizacije tržišta regiona Jugoistočne Evrope započeo je 2001. godine, potpisivanjem Memoranduma o liberalizaciji i olakšicama u trgovini, u Briselu.

Time je otvoren proces pregovora koji su vodili zaključivanju mreže od 32 sporazuma o međusobnoj liberalizaciji trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima koja je uspostavljena između zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope, odnosno Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Rumunije i tada, Srbije i Crne Gore.

Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni sa Sjedinjenim Američkim Državama, velikim delom on se odvija na osnovu Opšteg sistema preferencijala (OSP).

Naša zemlja takođe ima sporazum sa zemljama EFTA (Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarska), Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom…

OSTAVITE ODGOVOR

Molimo unestite Vaš komentar
Molimo unestite Vaše ime ovde