Ove godine zaključno sa avgustom, oni koji rade u inostranstvu poslali su u Srbiju 2,3 milijarde evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

– Prema preliminarnim podacima, priliv po osnovu doznaka, odnosno ličnih transfera, tokom osam meseci 2018. godine iznosio je 2,3 milijarde evra, što je 20,8 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Po osnovu registrovanih doznaka stigle su 1,2 milijarde evra, dok je procenjena vrednost neregistrovanih doznaka, van bankarskog računa i brzog transfera novca, iznosila oko 1,1 milijardu evra. Priliv je relativno stabilan i njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu kreće se na nivou oko osam odsto, što očekujemo i u ovoj godini – kažu u centralnoj banci.
Preko bankarskih računa i brzog transfera novca za osam meseci ove godine izvršeno je 1,284 miliona transakcija, a prosek slanja je oko 930 evra. Najveći priliv doznaka bio je u avgustu: 365,3 miliona evra.
Podaci Svetske banke, koja doznake obračunava u američkoj valuti, pokazuju da su naši ljudi iz inostranstva u poslednjih deset godina poslali 41,5 milijardi dolara, što, proračunato po sadašnjem kursu, iznosi 36,5 milijardi evra. U proseku oni nam godišnje šalju tri milijarde evra, što je znatno više nego što su u istom periodu uložili strani direktni investitori. To potvrđuje i prof. dr Vladimir Grečić, član Srpske akademije ekonomskih nauka i ekspert za migracije.
– U 2016. godini, priliv doznaka bio je 36 odsto veći od priliva stranih direktnih investicija u Srbiju. Dijaspora je u 2017. godini poslala više od 3,6 milijardi dolara, a podaci Svetske banke pokazuju da je to povećanje od 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U odnosu na BDP doznake migranata iznosile su 8,4 odsto – kaže Grečić, dodajući da su praktično dve trećine doznaka, odnosno u 64 odsto slučajeva, stizale su iz zemalja EU.
Od evropskih zemalja najviše šalju ljudi iz Nemačke, u 39,4 odsto slučajeva, i iz Švajcarske, 23 odsto. Najveći deo priliva doznaka – oko 80 odsto – realizuje se u evrima.
Nije Srbija izuzetak po tome što joj radnici spolja „šalju“ više para. Aprilski izveštaj Sveteske banke ukazuje da se povećava priliv doznaka u manje razvijene zemlje, što je logično, jer je broj migranata sve veći. Zato se može zaključiti da sada odlaze obrazovanija radna snaga, pa oni u Srbiju šalju više para.
– Ne može se reći da obrazovani migranti poslali više para nego manje obrazovani. Možda šalju više da bi nadoknadili porodicama finansiranje svog obrazovanja, ali oni često u inostranstvo vode i porodicu, pa šalju manje, kaže Grečić.
 Istraživanja pokazuju da gotovo polovina indijskih lekara koji rade u Velikoj Britaniji šalje deo svojih zarada u zemlju porekla, a taj deo u proseku je iznosio 16 odsto njihovog prihoda. Mnogo je slučajeva da radnici sa niskim kvalifikacijskim odlaze u inostranstvo da skupe dovoljno ušteđevine za samozaposlenje i preduzetništvo, dodao je on.
A kuda idu te silne milijarde? U potrošnju. Na hranu, na odeću, lečenje, kupovinu kuća, stanova, renoviranje postojećih, kupovinu zemljišta, traktora, automobila…
Za stručnjake, problem je kako se doznake koriste. Dobro je, kaže Grečić, što doznake doprinose povećanju opšte potrošnje stanovnika i smanjuje stopu siromaštva, ali je loše što se veoma mali deo ulaže u proširenje materijalne osnove rada i što povećava zavisnost srpskog društva od rođaka i prijatelja iz dijaspore. Samo mali procenat doznaka koristi se za štednju i otvaranje novih radnih mesta, kao što su male proizvodne poslovne firme.

OSTAVITE ODGOVOR

Molimo unestite Vaš komentar
Molimo unestite Vaše ime ovde