PODSTANARSKA KRIZA NOVOG SADA

Poslednjih šest meseci tražio sam stan u Novom Sadu po normalnoj ceni, nisam ga našao. Kirije su skočile u odnosu na pre tri godine, za 250%, ljudi se masovno žale po grupama na Facebook-u i ostalim društvenim mrežama, ali pogodite šta se dešava: Stanovi se i dalje uspešno izdaju! Viđam komentare koji uglavnom pljuju stanodavce, jer izdaju svakakve garsonjere za preko 200 eura. Objave oglas u grupu i gotovo uvek dobiju podrugljiv komentar na visinu kirije, kvalitet stana ili nešto treće (sa razlogom naravno). Česti su oglasi koji takođe isključuju kućne ljubimce, decu, pušače. Na konto svega toga, prirodno, dolaze i pogrdni komentari.

Ja sam podstanar. I potpuno razumem osobu koja je napisala komentar. Međutim, hajde da probamo da objektivno posmatramo svet oko nas. Da li je bilo koji stanodavac u državi dužan da mi iznajmi stan po normalnoj ceni? Naravno da nije. Ne sviđa mi se ponuda? Odbijem je. Doviđenja. Tražim dalje. Što se pre pomirim sa ovakvom situacijom, pre ću naći rešenje za ovaj problem koji me je stigao kao i većinu podstanara koji traže stanove u današnjem Novom Sadu. Stanodavci su bezobrazno digli kirije, ZATO ŠTO IM SE MOŽE.

Ja imam jednu jabuku. Kupio sam je za 20 dinara. Evo upravo stavljam oglas koji kaže: “Prodajem lux jabuku za 500 eura”. Reći će ljudi: Vidi ovu budalu, hoće da proda jabuku za tolike pare. Nasmejaće se. A zašto će se nasmejati u ovom slučaju? Zašto mene neće napasti kao stanodavce? Zato što imaju gde da kupe jabuke po normalnoj ceni. Međutim, da je moja jabuka jedina na svetu, otimali bi se oko nje. To je onaj zakon ponude i potražnje. Količina robe opada – potražnja za njom raste.

U Novom Sadu se javio upravo taj problem, da je došlo do prenaseljenosti grada. Ponuda stanova nije opala, nego se potražnja uvećala toliko, da svaki stanodavac ima potpuno pravo da iskoristi novonastalu situaciju i sebi obezbedi lepu budućnost od enormne kirije koju neko može i hoće da plaća. Zašto bi ga zbog toga stigao strašni sud? Nije njegov problem što mi podstanari nemamo gde da kupimo jabuku po normalnoj ceni. A zato smo mi besni. Zato što nemamo izbora. Sve su jabuke odjednom lux i vrede 500 eura. 

Sad se postavlja pitanje, šta raditi? Kako rešiti takav problem. U teoriji, treba svi da odustanemo od preskupih stanova, da sačekamo da gazde vide da stan ne mogu izdati pod tim cenama, pa će vremenom spustiti kirije na normalnu vrednost. Međutim, u praksi je to nemoguće. Pre svega, ne možemo živeti na ulici dok gazde ne reše da spuste kirije. A drugo, zato što postoji veliki broj ljudi koji bez problema može platiti visoke kirije. Njima ne smeta visina kirija. 

Rečenica iz komentara kaže ovako nešto: 

“Šta se to promenilo, pa se svakakvi ćumezi i šupe izdaju za 200e. Jesu li nam možda povećali plate? Struja pojeftinila, voda, grejanje?” 

Ovo je isto kao kad bismo napali Ralfa Lorena što je digao cenu odeće. “Ralf, šta se to promenilo kod nas u Srbiji, pa prodaješ garderobu za stotine eura? Da nam nisu možda povećali plate? Ili nam voda pojeftinila? 

A Ralf, sedi negde na Havajima, češe svoju osamdesetogodišnju bradu i pali tompus novčanicom od 100 dolara. Mirno spava, još mirnije živi. Ne zna ni gde se Srbija nalazi, a kamoli koliko su odela koja prodaje. Baš ga briga za naše plate.

Stanodavac kao i Ralf, apsolutno, ali apsolutno nema nikakve veze sa visinom naših primanja. Sa svojih dvadeset i nešto godina, nisam dovoljno kompententan da dajem savete mojim saborcima podstanarima, mogu samo da iznesem neki lični stav, što i radim u ovom tekstu. 

Uporediću sada dve situacije: Stanodavac dakle ima potpuno pravo da izabere visinu kirije za svoj stan. Isto tako, tvorac leka za neku opaku bolest ima potpuno pravo da naplati svoj lek dve hiljade miliona milijardi biliona eura. Ne zanima ga kolika je plata bolesnika, zna da će lek biti itekako tražen. 

Oni imaju potpuno pravo da rade to što rade. Da li je to moralno? E to je druga priča. Postoje čitave filozofske rasprave na tu temu gde jedni osuđuju tvorca leka, a drugi ga brane. Nemojte mi reći samo da ste vi doktori filozofije, pa znate da treba osuđivati tvorca skupocenog leka (ja takođe mislim da je kriv, ali ne mogu da tvrdim 100%, zato ga neću napadati)

Situacija je takva kakva je. Ne možemo je promeniti. Niko nam ništa ne duguje. U životu se uvek držim jedne mudrosti, a to je: Čovek za svoju nesreću, uvek najpre može sebe okriviti, pa tek onda druge. Doveo sam se u situaciju da mi je stan potreban baš sada kada su digli kirije za Bože-mi-pomozi posto. Takođe sam se doveo u situaciju da mi je mnogo da plaćam 300 eura mesečno za stanovanje. Trebalo je da znam da će se desiti ovako nešto, trebalo je ranije da pređem u neki drugi stan. Sada bih živeo u ovom stanu iz gore navedenog komentara, pa bih 80 kvadrata plaćao 180 eura. E sad, pošto sam ovo dozvolio sam sebi, sad ću lepo da ćutim i da tražim nov izvor prihoda koji mi je neophodan da plaćam visoke kirije, a dok ga ne nađem, Adice, Petrovaradin, Klisa i Futog, zvuče mi kao centar grada. Ja sve ovo shvatam na takav način. Mada, čak i kada bih imao pare na bacanje, ne bih plaćao kiriju od 400, 500 eura. Ratu za svoj stan, plaćao bih i 1000 eura ako treba, ali za mesec dana provedenih u tuđem stanu i 300 eura mi je mnogo…

Ne vidim da postoji rešenje koje nam može pomoći. Čak i da postoji zakon koji će regulisati visinu kirija, ili da stanodavci dobiju neku iznenadnu grižu savesti, pa spuste kirije na razuman nivo, bilo bi dvesta podstanara na jedan stan. Tad bi nastao pokolj oko toga ko će ga prvi uzeti. Krenuli bi podstanari da nude više para za taj jeftin stan, samo da ga vlasnik baš njima izda. Mic po mic, deset po deset eura gore. Na kraju bi se, takvom aukcijskom trkom, došlo upravo do visine današnjih kirija i vratili bismo se na staro, odnosno sadašnje. Zbog toga mislim, da je naš problem trenutno nerešiv. Previše je ljudi na premalo stanova u ovom gradu. 

 

1 KOMENTAR

  1. Situacija je takva kakva je i mnogo na cenu ne mozemo da uticemo ali jedno mozemo a to je da posecujemo sajtove kakav je Solis nekretnine i druge da se informisemo o kretanju cena nekretnina i usluga.

OSTAVITE ODGOVOR

Molimo unestite Vaš komentar
Molimo unestite Vaše ime ovde