nežne strategije otpora / Róbert Szabó Benke

Kustos: Branko Popović

Otvaranje: četvrtak, 30. 05. 2019 u 20:00 h

Galerija S

Trajanje 30.05 – 23.06. 2019.

Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) / Dunavska 37 / Novi Sad

 

Da li je ljubav važna za umetnost koliko i za život? Možda i nije. Ali život uveliko prevazilazi umetnost. Za Roberta Sabo Benkea umetnost je sredstvo za  stvaranje samo-konstruisanih identiteta, a ljubav moguća forma otpora. Političnost njegove umetničke prakse leži u tome što je ona nežna.

Izložbom nežne strategije otporadomaćoj publici prvi put se predstavlja rad Roberta Sabo Benke-a (RóbertSzabóBenke), poreklom iz Novog Kneževca, koji je početkom 90-ih odabrao Budimpeštu kao bazu i scenu svoje granične umetničke prakse. Robert Sabo Benke koristi fotografiju kao glavni medij svog izražavanja i istraživanja ali joj pristupa postmedijski, proširujući njeno disciplinarno polje na polje performansa, teatra, videa, instalacije. Fotografiju tretirana izrazito pikturalan i teatralan način, kao visokoestetizovano delo po sebi, ali i kao fotodokumentaciju jedne para-umetničke situacije, i akcijesamo-transformacije.

Likovi koji su predstavljeni na fotografijama su gotovo uvek (samo)konstruisani, umetnik se poigrava sa stvarnim i imaginarnim identitetima, preoblači ih ili raznuđuje, postavlja u svakodnevne ili teatralizovane ambijente, a kao modeli mu služe prijatelji, ljubavnici ili on sam.Tako izrežirane fotografiječesto prate para-istorijski, para-mitološki i futurološki narativi u kojima se prepliću uticaji orjentalnih kultura i popularne kulture. Ključna problemska tačka u radu Roberta Saboa Benkea tičese pitanja prevazilaženja dominantnih identitetskih narativai iznalaženja mogućih ličnih i mikro-kolektivnih strategija otpora spram istih. Njegova umetnička praksa jeste vid borbe za pravo na samo-subjektivizaciju koja svoje uporište nalazi u politikama prijateljstva i u emancipatorskom, i subverzivnom, potencijalu ljubavi.

Izložba „nežne strategije otporapredstavlja presek kroz dosadašnji rad Roberta Saboa Benkeai artikuluše se kroz tri tematske celine – The Place, The Self, The Other – u koje se uklapaju odabrani radovi iz različitih perioda i serija. Deo izložbe čine i prateći materijaliiz porodičnog albuma, isečci iz dnevne štampe,  dokumentacija o performansima i umetničkim akcijama i druga parafernalija kojaistorijski i kulturološki kontekstualizuje umetnikov rad. Specijalno za izložbu Robert Sabo Benke će realizovati instalaciju «My Home» koja će predstavljati njegov privremeni dom u Muzeju tokom trajanja izložbe. Predviđene su i različite prateće aktivnosti kaoautorsko-kustoska vođenja kroz izložbu, preslušavanje umetnikove kolekcije vinila, participativna akcija preoblačenja, ulični performans…

Otvaranju izložbe prisustvovala je i Julia Fabenji,direktorka Ludvig Muzeja, muzeja savremene umetnosti u Budimpešti, uz čiju podršku i saradnju se izložba realizuje. Na otvaranju je svirala pijanistkinja Branka Parlić.

 

Robert Sabo Benke (1970) je odrastao u Novom Kneževcu a gimanziju završio u Sremskim Karlovcima. 1990.  iz Novog Sada seli se u Budimpeštu gde razvija i afirmiše svoj umetnički rad prvobitno u kontekstu alternativne a potom i institucionalne scene na prelazu iz 90-ih u prvu deceniju 21. veka. Izlagao je u brojnim međunarodnim muzejima i galerijama (Kunsthalle, Ludwig Museum u Budimpešti, Narodni Muzej u Varšavi, Berlinskom bijenalu) a radovi mu se nalaze u važnim privatnim i javnim kolekcijama (AlföldiRóbert, Budimpešta, Institute of Contemporary Art (ICA), Dunaújváros, Kiyosato Museum of Photographic Arts, Japan)

Branko Popović (1971) je nezavisni kustos, reditelj i performer poreklom iz Novog Sada koji živi i radi u Italiji. Diplomirao pozorišnu režiju na INSAS u Briselu, doktorirao teatrologiju na Univerzitetu u Bolonji. Aktivan na polju post-dramskog pozorišta i na polju relacione umetnosti sa brojnim projektima u Evropi i Aziji. U svom radu se bavi pitanjem preplitanja performativnosti  i teatralnosti u izvođačkim i vizuelnim umetnostima i pitanjem političnosti umetnosti i transformativnog potencijala umetničke prakse.

OSTAVITE ODGOVOR

Molimo unestite Vaš komentar
Molimo unestite Vaše ime ovde