1444. – Skenderbeg je porazio osmansku vojsku u bici kod Torviola.

1534. – Žak Kartje je postao prvi Evropljanin koji je stigao do Ostrva Princa Edvarda.

1613. – Londonsko pozorište „Glob“ izgorelo u požaru tokom prve predstave Šekspirovog komada „Henri VIII“.

1807. – Ruski admiral Dmitrij Senjavin je porazio osmansku flotu u bici kod Atosa.

1855. – U Londonu izašao prvi broj lista „The Daily Telegraph“.

1864. – Samjuel Krauter postao biskup u Nigeriji, odnosno prvi crnac biskup Engleske crkve.

1869. – Proglašen Namesnički ustav u kneževini Srbiji. Ovaj ustav određuje da su izbori u zemlji javni i posredni, i da je izborni cenzus visok; da zakonodavnu vlast ima Narodna skupština, ali da zakonodavna inicijativa pripada knezu, kao i da se dve trećine poslanika bira dok jednu trećinu postavlja knez lično.

1880. – Francuska anektirala pacifičko ostrvo Otaheite (Tahiti), koje je od 1842. bilo francuski protektorat.

1882. – U Beogradu pušten u rad prvi savremeni vodovod koji je napravljen prema projektu nemačkog inženjera Oskara Smrekara.

1900. – Utemeljena je Nobelova nagrada, najuglednija svetska nagrada, koja se dodjeljuje naučnicima, književnicima i mirotvorcima.

1913. – Izbio je Drugi balkanski rat, između Bugarske i saveza Grčke i Srbije, kojima su se priključili i Crna Gora, Rumunjska i Turska.

1921. – U Beogradu je pokušan atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića, dok se vraćao iz Skupštine u kojoj je ozakonio Vidovdanski ustav. Sa skela nedovršene zgrade Ministarstva građevina, na uglu Miloševe i Masarikove ulice molerski radnik Spasoje Stejić Baćo bacio je bombu na regentovu kočiju, ali je ona zapela za telefonske žice i eksplodirala ne pogodivši cilj. Stejić je potom osuđen na smrt, ali je presuda preinačena na 20 godina robije.

1939. – Sletanjem aviona „Diksi kliper“ na aerodrom u Lisabonu obavljen je prvi komercijalni let iz SAD u Evropu.

1949. – Južna Afrika je politiku aparthejda proglasila državnom doktrinom.

1974. – Izabela Peron je zamenila obolelog muža Huana Perona na mestu predsednika Argentine.

1976. – Sejšeli su dobili nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva.

1980. – Vigdis Finbogadotir izabrana za predsednika Islanda. To je bilo prvi put da je za šefa države u Evropi izabrana žena na neposrednim izborima.

1992. – Snage bosanskih Srba napustile su sarajevski aerodrom „Butmir“ nakon dvomesečne opsade i predale ga pod kontrolu mirovnih trupa UN (UNPROFOR).

1995. – Više od 500 ljudi poginulo je u Seulu kada se srušila petospratna robna kuća.

1998. – Bivši gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović, osumnjičen za ratne zločine u Hrvatskoj 1991. izvršio je samoubistvo u zatvoru u Ševeningenu, blizu Haga.

1999. – Mitingom u Čačku, na kojem se okupilo oko 10.000 ljudi, opozicioni blok Savez za promene počeo je proteste protiv režima predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.

1999. – Turska osudila na smrt vođu kurdskih pobunjenika Abdulaha Odžalana.

2001. – U Briselu održana prva donatorska konferenacija za SRJ na kojoj je Jugoslaviji obećana pomoć od jedne milijarde i 280 miliona dolara.

2001. – U Beču su ministri inostranih poslova SRJ i četiri bivše jugoslovenske republike potpisali sporazum o sukcesiji, čime je okončan dugogodišnji spor oko nasleđa bivše SFRJ.

2001. – Premijer SRJ Zoran Žižić podneo ostavku dan nakon izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.

2001. – Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, ponovo je izabran na novi petogodišnji mandat u svetskoj organizaciji.

2002. – Leka I, sin kralja Zoga, koji je vladao Albanijom od 1928. do 1939. vratio se u zemlju posle 63 godine progonstva.

2003. – Polaganjem zakletve Beatris Merino, ugledni advokat bez političkog iskustva, postala je prva žena premijer u istoriji Perua.

2004. – Haški tribunal osudio je bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Babića na 13 godina zatvora, za zločine protiv čovečnosti nad hrvatskim civilima u bivšoj Republici Srpskoj Krajini (RSK) 1991-92. godine.

2004. – Na samitu u Briselu za šefa evropske diplomatije izabran je Visoki predstavnik Evropske Unije za spoljnu politiku Havijer Solana.

2013. – Papa Franjo objavio encikliku Lumen fidei.

Izvor: Na današnji dan

OSTAVITE ODGOVOR

Molimo unestite Vaš komentar
Molimo unestite Vaše ime ovde