1358. – Osnovana Dubrovačka republika.

1693. – Džon Danton u Londonu objavio prvi ženski časopis, Lejdis Merkuri.

1709. – Petar Veliki porazio Charlesa XII. Švedskog u Bitki kod Poltave.

1743. – U ratu za austrijsko nasleđe britanski kralj George II porazio Francuze kod Detingena, kao poslednji vladar Velike Britanije koji je predvodio trupe u bici.

1801. – Britanske i turske trupe porazile Francuze i zauzele Kairo.

1806. – Britanci osvajaju Buenos Aires u ratu sa Špancima.

1844. – Džozef Smit, američki verski reformator i osnivač Mormonske crkve, linčovan u zatvoru u državi Ilionis.

1867. – Barun Levin Rauch imenovan za banskog namjesnika.

1905. – Pobunjeni ruski mornari preuzeli krstaricu Potemkin u Crnom moru. Reditelj Sergej Ejzenštajn kasnije o tom događaju snimio čuveni film “Krstarica Potemkin”.

1908. – U Crnoj Gori završeno suđenje zaverenicima protiv knjaza Nikole I Petrovića, Bombaška afera. Od 52 optužena, četiri osuđena na smrt, a ostali na kazne od tri do 20 godina zatvora.

1932. – U Sijamu posle državnog udara proglašen Ustav i uspostavljena ustavna monarhija.

1943. – Američki avioni u Drugom svetskom ratu bombardovali grčku prestonicu Atinu, pod nemačkom okupacijom.

1944. – Savezničke snage u drugom svetskom ratu zauzele francuski grad Šerbur, važnu luku na Lamanšu.

1946. – Ministri spoljnih poslova SSSR, SAD, Velike Britanije i Francuske odlučili da Grčkoj pripadnu Dodekaneska ostrva, uključujući Rodos. Odluka potvrđena mirovnim ugovorom u Parizu 10. februara 1947.

1950. – U FNRJ donet Zakon o radničkom upravljanju privredom, koji se smatra početkom samoupravnog modela, po kojem se jugoslovenski socijalizam razlikovao od sovjetskog modela.

1950. – SAD donijele odluke da se njihove trupe bore u Korejskom ratu.

1954. – U Obninsku, blizu Moskve, otvorena prva nuklearna elektrana u svetu.

1957. – Zemljotres u Rusiji odnio oko 1.200 žrtava.

1973. – Narodna Republika Kina izvršila pokus hidrogenskom bombom.

1976. – Palestinski teroristi u Grčkoj oteli avion Er Fransa s 246 putnika i 12 članova posade i potom odleteli u Ugandu. Taoci oslobođeni akcijom izraelskih komandosa 4. jula.

1976. – General Antonio Ramaljo Janeš izabran za predsednika Portugala na prvim predsedničkim izborima posle poluvekovne fašističke diktature Antonija de Oliveire Salazara.

1986. – Međunarodni sud pravde u Hagu presudio da su SAD prekršile međunarodno pravo pomažući pobunjenike u Nikaragvi.

1987. – U Beogradu se rodio Miloš Trajković, prva beba začeta vantelesnom oplodnjom u Srbiji.

1990. – Građanski rat u Nikaragvi okončan ceremonijalnom predajom oružja kontrarevolucionarnog kontraškog pokreta predsednici Violeti Barios de Čamoro.

1991. – Dva dana pošto je Slovenija proglasila nezavisnost, Jugoslovenska narodna armija zaposela granične prelaze prema Italiji, Mađarskoj i Austriji. Potom došlo do šestodnevnog rata s jedinicama slovenačke teritorijalne odbrane. Prema podacima Crvenog krsta Jugoslavije, poginulo 49 ljudi, među njima najviše regruta JNA.

1991. – Demonstrirajući silu po osječkim ulicama jedan je tenk JNA zdrobio crvenog fiću u strašnom prizoru kojeg su objavile sve svjetske agencije.

1993. – SAD s 23 krstareće rakete Tomahawk bombardovale sedište iračke obaveštajne službe u Bagdadu.

1997. – Predsednik Tadžikistana Imomali Rahmonov i vođa islamista Said Abdulo Nuri potpisali mirovni ugovor o okončanju četvorogodišnjeg građanskog rata u toj bivšoj sovjetskoj republici.

1997. – Na konferenciji u Briselu predstavnici 95 zemalja saglasili se o zabrani upotreba nagaznih mina.

1999. – U cilju okončanja sedmogodišnjeg nasilja, tokom kojeg je ubijeno oko 100.000 ljudi, Vlada Alžira, na inicijativu predsednika Abdelaziza Buteflika, odobrila nacrt zakona o amnestiji muslimanskih ekstremista.

2000. – Na sastanku u glavnom gradu Poljske predstavnici 106 zemalja usvojili Varšavsku deklaraciju o perspektivama razvoja demokratskog poretka u svetu.

2000. – Ujedinjene nacije objavile da je sida usmrtila 19 miliona ljudi u svetu i procenile da će od iste bolesti umreti polovina tinejdžera najsiromašnijih afričkih zemalja.

2001. – Više od milion ljudi okupilo se da čuje govor pape Jovana Pavla II na kraju njegove petodnevne posete Ukrajini.

2004. – Za predsednika Srbije u drugom krugu izabran lider Demokratske stranke Boris Tadić.

Izvor: na današnji dan

OSTAVITE ODGOVOR

Molimo unestite Vaš komentar
Molimo unestite Vaše ime ovde