1261. – Mihailo VIII Paleolog povratio je Konstantinopolj (Carigrad) i ponovo ga proglasio prestonicom Vizantije. Grad su 1204. osvojili krstaši, spalili ga i opljačkali, i zajedno s Mlečanima proglasili ga prestonicom Latinskog carstva, a prestonica Vizantije premeštena je u Nikeju (Nikejsko carstvo).

1567. – Škotska kraljica Marija Stjuart primorana je da abdicira zbog antiprotestantske politike. Naredne godine pobegla je u Englesku gde je zatvorena, a nakon 18 godina tamnovanja optužena je za učestvovanje u izdaji i pogubljena.

1593. – Kralj Francuske Anri IV, kralj Navare pre dolaska na francuski presto 1589. i vođa francuskih hugenota, prešao je u katoličanstvo.

1701. – Antoan da la Mot Kadilak osnovao je na obali jezera Mičigen trgovački centar Ponšartren, koji se kasnije razvio u grad Detroit.

1704. – Britanske snage pod komandom admirala Džordža Ruka preuzele su Gibraltar od Španaca.

1712. – Vojska švajcarskih protestanskih kantona je u bici kod Vilmergena potukla snage katoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi.

1799. – Napoleon je izvojevao svoju poslednju pobedu u osvajanju Egipta, potukavši tursku vojsku kod Abukira.

1804. – Srpska potera predvođena Milenkom Stojkovićem uhvatila je i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale beogradske dahije Aganliju, Kučuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Fočića.

1824. – Rezultati prvog ispitivanja javnog mnjenja u svetu objavljeni su u američkoj državi Delaver uoči predsedničih izbora u SAD.

1848. – Austrijanci su u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine (Pijemont), suzbivši prvi značajniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu.

1866. – Tenesi je postao prva američka država koja je ponovo primljena u Uniju nakon Američkog građanskog rata.

1878. – Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla je u Vašington.

1883. – Metju Veb, prvi čovek koji je 1875. preplivao kanal Lamanš, utopio se prilikom pokušaja da prepliva reku iznad Nijagarinih vodopada.

1898. – Vojska SAD je u špansko-američkom ratu okupirala Portoriko, koji je Pariskim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen SAD. Istog dana 1953. dobio je status pridružene države SAD.

1907. – Japan je proglasio protektorat nad Korejom sa pravom da kontroliše vladu te zemlje.

1909. – Francuski pilot Luj Blerio prvi je preleteo avionom kanal Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo je za 37 minuta.

1911. – Hiram Bingham je pronašao Machu Picchu, “izgubljeni grad Inka”.

1917. – Nizozemka Margareta Gertruda Cele, poznata kao Mata Hari, osuđena je na smrt pod otužbom da je špijunirala za Nemce tokom Prvog svetskog rata.

1923. – U Lozani je potpisan mirovni ugovor između Turske i savezničkih sila kojim se Turska odrekla svih neturskih teritorija koje je izgubila u Prvom svetskom ratu, ali je dobila Jedrene i istočnu Trakiju, čime su definitivno određene granice evropskog dela turske države.

1934. – Nacisti su u Beču ubili austrijskog kancelara Engelberta Dolfusa.

1943. – Italijanski diktator Benito Musolini primoran je, nakon sednice Velikog fašističkog veća, da podnese ostavku. Kralj Viktor Emanuele imenovao je za premijera maršala Pjetra Badolja. Musolini je uhapšen i interniran, a 1945. je streljan.

1943. – Bombardovanjem Hamburga, savezničko vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu počelo operaciju „Gomora“.

1945. – Održava se četvrto zasjedanje ZAVNOH-a u sabornici na Markovom trgu i mijenja naziv u Narodni sabor Hrvatske.

1946. – SAD su izvele prvu podvodnu atomsku probu na koralskim ostrvima Bikini u zapadnom Pacifiku.

1949. – Alija Sirotanović je, sa svojih osam komorata, za osam sati rada iskopao 152 tone uglja (253-ja kolica), prebacio normu za 215%, srušio dotadašnji rekord Stahanova za 50 tona i postigao svoj svetski rekord u iskopu uglja.

1956. – U sudaru italijanskog i švedskog broda „Andrea Dorija“ i „Stokholm“ ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo je 50 ljudi.

1957. – Tunis je postao republika, a za predsednika je izabran Habib Burgiba.

1963. – SSSR, SAD i Velika Britanija zaključile su ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.

1967. – Držeći govor u Montrealu, Charles de Gaulle je kliknuo “Živio slobodni Quebec!”, što je dalo krila pokretu za suvereni Quebec.

1968. – Papa Pavle VI zabranio je vernicima rimokatoličke crkve sve veštačke metode sprečavanja začeća.

1972. – Jugoslovenske službe bezbednosti su uhvatile poslednje članove Bugojanske grupe.

1974. – Konstantin Karamanlis je, posle sedmogodišnje vladavine vojne hunte, obrazovao u Grčkoj prvu civilnu vladu i proglasio opštu amnestiju za sve političke zatvorenike.

1981. – U kineskoj provinciji Sičuan u poplavama je poginulo više od 700 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.

1982. – Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat potpisao je u Bejrutu deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije UN o postojanju države Izrael.

1990. – Američki ratni brodovi u Persijskom zalivu stavljeni su u stanje pripravnosti zbog koncentracije iračkih trupa na kuvajtskoj granici.

1991. – Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov predložio je liderima Komunističke partije SSSR-a novu platformu u kojoj izgradnja komunizma više nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace „zastarele ideološke dogme“.

1992. – Italijanska vlada poslala je 7.000 vojnika na Siciliju, u nastojanju da razbije mafiju.

1992. – Vojska RS u prijedorskom selu Briševu ubila 67 hrvatskih mještana.

1993. – Centralna banka Rusije saopštila je da će u okviru drastične monetarne reforme preduzete u borbi protiv inflacije, iz opticaja povući sve novčanice štampane pre 1992.

1994. – Izrael i Jordan su potpisali u Vašingtonu deklaraciju kojom je okončano ratno stanje između dve države.

1995. – Haški tribunal podigao je optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i još 21 osobe, uglavnom komandanata i stražara zatvoreničkih logora u Bosni. Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić optuženi su za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

1995. – Bombaš-samoubica, član militantne islamske organizacije Hamas, aktivirao je bombu u autobusu u Tel Avivu od čije je eksplozije poginulo šest, a ranjeno 32 ljudi.

1996. – U predgrađu Kolomba, glavnog grada Šri Lanke, poginulo je 57, a ranjeno više od 500 ljudi u eksploziji dve bombe podmetnute u prigradski voz, za šta su optuženi tamilski pobunjenici.

2000. – Supersonični avion kompanije „Er Frans“ srušio se blizu Pariza neposredno nakon poletanja. Poginulo je 109 putnika i članova posade, i još četvoro ljudi na zemlji. To je bila prva nesreća „konkorda“ od kako je počeo da leti 1969.

2001. – General Hrvatske vojske Rahim Ademi, optužen za zločine počinjene nad Srbima 1993. u Medačkom džepu, kod Gospića u Hrvatskoj, doborovoljno se predao Haškom tribunalu. Na osnovu odluke Sudskog veća od 20. februara 2002. Ademije je pušten na slobodu do početka suđenja.

2001. – SR Jugoslavija je dobila šestu saveznu vladu s premijerom Dragišom Pešićem na čelu, funkcionerom Socijalističke narodne partije Crne Gore.

2003. – Bosanski Srbin Darko Mrđa priznao je pred Tribunalom u Hagu krivicu za ubistvo oko 200 Muslimana i Hrvata na planini Vlašić u leto 1992, a Tužilaštvo je zauzvrat odustalo od optužbe za istrebljenje i zločin protiv čovečnosti.

2010. – Najmanje 19 osoba poginulo, a 100 povrijeđeno kad je izbila masovna panika u tunelu tokom Love Paradea, tehno-festivala u njemačkom gradu Duisburgu. Najmanje 25 osoba je u kritičnom stanju. Među poginulima je i jedan državljanin Bosne i Hercegovine.

2013. – U iskliznuću voza kod španskog grada Santijago de Kompostela poginulo je 80 osoba, a povređeno oko 140.

OSTAVITE ODGOVOR

Molimo unestite Vaš komentar
Molimo unestite Vaše ime ovde