217. – Makrin postao rimski car.

491. – Anastasije I izabran za novog istočnorimskog (vizantijskog) cara.

1241. – Mongoli su pod vodstvom Batu Kana i Subutaja slomili mađarsku vojsku kralja Béle IV.

1689. – Krunidba engleskog kraljevskog para Williama III Oranskog i Mary II. Za vreme njihove vladavine doneto nekoliko važnih odredaba i zakona, kao što su Deklaracija prava i Akt tolerancije.

1713. – Utrehtskim mirom okončan „Rat za špansko nasleđe“. Nizom ugovora koje su 1713, 1714. i 1715. potpisale Engleska, Francuska, Holandija, Savoja, Portugal i Pruska preuređena mapa Evrope, a Španija prinuđena da za vladare prihvati francuske Burbone.

1814. – Postignut sporazum u Fontenblou prema kojem je Napoleon Bonaparta abdicirao i bio prognan na ostrvo Elba. Na prestolu ga zamenio Luj XVIII.

1842. – Braća German, beogradski trgovci, završila gradnju prve srpske lađe „Knez Mihailo“. Majstori iz Carigrada počeli gradnju 1840. u Brzoj Palanci na Dunavu. Na brodu bilo mesta i za 18 topova.

1894. – Uganda postala britanski protektorat.

1899. – SAD od Španije preuzele Filipine.

1915. – Počelo prikazivanje Chaplinova legendarnog filma „Skitnica“.

1919. – Osnovana Međunarodna organizacija rada (International Labour Organization) sa sedištem u Ženevi.

1921. – Osnovan je Hašemitski Emirat Transjordanija, danas Jordan.

1945. – Drugi svetski rat: Američke trupe osvojile, u Drugom svetskom ratu, nemačke gradove Esen i Vajmar i oslobodile koncentracioni logor Buhenvald.

1948. – Počela izgradnja Novog Beograda, novog beogradskog naselja na levoj obali Save.

1952. – Krvavim vojnim pučem vlast u Boliviji preuzeo Nacionalni revolucionarni pokret.

1961. – U Jerusalimu počelo suđenje bivšem funkcioneru nacističke Nemačke Adolfu Ajhmanu za ratne zločine nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu.

1968. – Atentat na Rudija Dučkea, studentskog lidera u Nemačkoj.

1968. – Američki predsednik Lindon Džonson je potpisao Zakon o građanskim pravima iz 1968. kojim je zabranjena rasna diskriminacija u prodaji, iznamljivanju stanova.

1973. – Nacistički lider Martin Borman zvanično proglašen mrtvim i skinut sa liste traženih ratnih zločinaca u Nemačkoj.

1979. – U glavni grad Ugande, Kampalu, ušle trupe Tanzanije i snage opozicije u egzilu, okončavši osmogodišnju vladavinu diktatora Idija Amina Dade.

1984. – Konstantin Černjenko izabran za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a.

1991. – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija objavio formalan kraj Zalivskog rata uz obećanje Iraka da će platiti ratnu štetu i uništiti oružje za masovno uništavanje.

1997. – U Beogradu, u restoranu „Mama mia“, ubijen zamenik ministra unutrašnjih poslova Srbije, general-pukovnik Radovan Stojčić. Ubistvo nikada nije rasvetljeno.

1999. – Indija uspešno isprobala raketu dugog dometa tipa „Agni“, sposobnu da nosi i nuklearne projektile.

1999. – U Beogradu ubijen novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik lista „Dnevni telegraf“ i suvlasnik „Evropljanina“. Ubistvo nije razjašnjeno.

2001. – Škotska kompanija „PPL Terapietiks Pielsi“, koja je 1996. stvorila prvog kloniranog sisara, ovcu Doli, saopštila da je proizvela pet kloniranih prasića.

2002. – U sedištu UN zvanično osnovan stalan Međunarodni sud za ratne zločine pošto je više od 60 zemalja ratifikovalo Rimski sporazum iz 1998. kojim je sud uspostavljen.

2002. – Bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije Vlajko Stojiljković izvršio samoubistvo na ulazu u zgradu Skupštine Jugoslavije.

2003. – SFOR u Tuzli uhapsio Nasera Orića, ratnog komandanta Armije BiH, i izručio ga Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za ratne zločine nad srpskim civilima u istočnoj Bosni, od početka rata do 1993. 3. jula 2008 Orić je pravosnažnom odlukom međunarodnog suda u Hagu oslobođen svih optužbi.

OSTAVITE ODGOVOR

Molimo unestite Vaš komentar
Molimo unestite Vaše ime ovde