1240. – Konjica na čelu s Batu-kanom, unukom mongolskog vladara Džingis-kana, zauzela je Kijev, potpuno ga razorila i pokorila južnu rusku kneževinu. Pre toga osvojili su carstvo Volga-Bugari, kneževine Rjasan, Moskva i Vladimir.

1492. – Kristofer Kolumbo otkrio ostrvo Hispanjola, sada podeljeno između Haitija i Dominikanske Republike.

1507. – Nemački kartograf Martin Valdzemiler objavio prvu geografsku kartu novog kontinenta, kojem je dao naziv Amerika, prema imenu italijanskog moreplovca Ameriga Vespućija.

1768. – Izašlo je prvo izdanje enciklopedije „Britanika“.

1774. – U Austriji na snagu stupio Edukativni statut Johana fon Felbigera, prvi državni obrazovni sistem u svetu.

1792. – Vođe žirondinaca u Francuskoj revoluciji donele odluku da izvedu na sud kralja Luju XVI. Revolucionarni sud ga potom osudio na smrt i kralj 1793. pogubljen na giljotini.

1865. – Robovlasništvo u SAD je zvanično ukinuto kada je ratifikovan Trinaesti amandman na Ustav SAD.

1877. – Američki pronalazač Tomas Edison u Vest Orindžu u Nju Džersiju demonstrirao prvi zvučni snimak, pesmu „Mary Had a Little Lamb“.

1907. – U jednoj od najtežih nesreća u rudnicima SAD poginuo 361 rudar u rudniku uglja „Monona“ u Virdžiniji.

1916. – Nemačke trupe u Prvom svetskom ratu ušle u rumunsku prestonicu Bukurešt.

1917. – Finski parlament u Helsinkiju proglasio nezavisnost Finske, koju je priznala sovjetska Rusija. Finska je od vremena ruskog cara Aleksandra I gubila teritorije, a posle Napoleonovih ratova 1809. postala rusko veliko vojvodstvo.

1917. – U sudaru francuskog broda „Mon Blan“ natovarenog eksplozivom, uključujući 5.000 tona trinitrotoluola, s belgijskim brodom „Imo“, u luci grada Halifaks u Kanadi, poginulo više od 1.500 ljudi, oko 8.000 povređeno i veliki deo grada razoren.

1921. – Velika Britanija potpisala mirovni sporazum sa Irskom, prema kojem je uspostavljena Irska Slobodna Država kao članica Britanskog komonvelta.

1938. – Francuska i Nemačka potpisale sporazum o nepovredivosti međusobnih granica, koji su Nemci poništili u Drugom svetskom ratu.

1941. – U Bici za Moskvu počela protivofanziva Crvene armije protiv Nemaca, koji su stigli na 25 kilometara od Moskve. Do kraja februara 1942. nemačke trupe pomerene na 200 kilometara od Moskve.

1947. – Na Floridi je osnovan Nacionalni park Everglades. Ovaj nacionalni park proteže se od jezera Okeechobee na sjeveru, pa sve do krajnjeg juga ove američke savezne države.

1961. – U kongoanskoj provinciji Katanga izbile teške borbe snaga Ujedinjenih nacija i Katange.

1969. – Održan Altamontski besplatni koncert, masovni, ali nasiljem i incidentima obilježen rock-koncert u organizaciji The Rolling Stonesa.

1970. – Poljski lider Vladislav Gomulka i nemački kancelar Vili Brant u Varšavi potpisali sporazum o normalizaciji poljsko-nemačkih odnosa. Brant tom prilikom na kolenima pred spomenikom poginulim herojima ustanka u Varšavskom getu odao poštu žrtvama nemačkog nacizma.

1971. – Indija priznala Bangladeš, bivši Istočni Pakistan, a Pakistan uzvratio prekidom diplomatskih odnosa sa Indijom.

1978. – Španci na referendumu izglasali nov Ustav, prema kojem je Španija definisana kao ustavna monarhija s parlamentarnom demokratijom.

1989. – Slobodan Milošević na sednici Skupštine Srbije proglašen za predsednika Predsedništva Srbije, posle referenduma na kojem je dobio 86 odsto glasova.

1989. – U najgorem masovnom ubistvu u istoriji Kanade ubica usmrtio 14 studentkinja i ranio još 13 osoba na Univerzitetu u Montrealu i potom se ubio.

1991. – Počele sa radom Oružane snage Ukrajine.

1992. – Hindu-ekstremisti uništili džamiju u Ajođi na severu Indije, koju su, kako se veruje, muslimanski osvajači izgradili u srednjem veku na zgarištu velikog hindu-hrama. U jednomesečnim sukobima hindusa i muslimana poginulo oko 2.000 ljudi.

1997. – Ruski transportni avion „Antonov-124“ koji je nosio dva borbena aviona, srušio se na stambeno naselje blizu Irkutska. Poginulo 85 ljudi.

1999. – Sud Ujedinjenih nacija za ratne zločine u Ruandi osudio na doživotni zatvor Džordža Rutagandu, lidera naoružanih grupa Huta, za genocid počinjen 1994. u Ruandi.

2000. – Beogradski centar Instituta društvenih nauka za ekonomska istraživanja objavio analizu prema kojoj 60 odsto stanovnika u Srbiji spada u kategoriju siromašnih, dok je bogatih pet odsto.

2000. – U Pragu je, uz sve počasti i medalje, pokopan Emil Zátopek, češki atletičar, dobitnik olimpijskog zlata čak 4 puta.

2001. – Predsednik Skupštine Srbije Dragan Maršićanin podneo ostavku, a za novog predsednika izabrana Nataša Mićić.

OSTAVITE ODGOVOR

Molimo unestite Vaš komentar
Molimo unestite Vaše ime ovde