Jod aktivira moždane vijuge

Jod aktivira moždane vijuge

Like
203
0
četvrtak, 04 maj 2017
ZDRAVA PREPORUKA

Kako nivo koncentracije čoveka opada u toku dana, u fazi produktivnosti poželjno je da povećate unos joda i tako izbegnete

potencijalne greške.

Za normalan fizički i mentalni razvoj, celokupan promet energije u telu i pravilno funkcionisanje štitaste žlezde neophodan je jedan mikroelement – jod. Njegov nedostatak najčešći je pojedinačni uzrok psihičke zaostalosti u svetu. Kod dece otežava učenje, usporava rast i fizički razvoj, a nedovoljno prisustvo u telu manifestuje se grčevima u mišićima, hladnim rukama i stopalima, gojaznošću, depresijom, suvom kožom i lomljivim noktima.

Kao osnovni gradivni element hormona štitaste žlezde ključan je za razvoj svih organa i tkiva, posebno mozga. Zato je važan dovoljan unos joda u trudnoćii u toku dojenja jer u suprotnom nastaju trajne i nenadoknadive posledice na plod. Jod utiče na razvoj neuronske mreže fetusa u

majčinom stomaku, što se odražava na razvoj mozga i intelektualnih sposobnosti.

Koncentracija joda u majčinom mleku direktno odražava sadržaj joda u ishrani majke, a pored fetalnog doba presudan period u kome nedostatak joda izaziva doživotnu mentalnu i fizičku zaostalost jesu prve tri godine života, kada se mozak najintenzivnije razvija. I pored saznanja da je

ovaj mikroelemet neophodan za celokupno psihofizičko zdravlje, oko 50 miliona ljudi širom sveta pati od nedostatka joda, što direktno utiče na oštećenje mozga. Na nivou cele populacije nedostatak joda snižava ukupan koeficijent inteligencije od 13,5 do 15 IQ bodova.

 

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrastao čovek, da bi izmirio dnevne potrebe za jodom, treba da unese oko 150 mikrograma joda, pri čemu deca do desete godine života, u zavisnosti od uzrasta, treba da unose od 40 do 120 mcg. Adolescentima se preporučuje do 150 mcg joda dnevno, a trudnicama 200-300 mikrograma. Kako nivo koncentracije kod čoveka opada u toku

dana, u toku najvećeg rada trebalo bi povećati unos joda, čime bi se izbegle i potencijalne greške.

Joda najviše ima u hrani morskog porekla, žumancu, mesu i mleku, jodiranoj soli i vodi koja sadrži prirodno rastvoren jod. Zato ne čudi što su morske alge, koje obiluju jodom, nazvane i superhranoom za bolje pamćenje.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *