Irac napisao knjigu o Jugoslaviji i (propalom) snu

Irac napisao knjigu o Jugoslaviji i (propalom) snu

Šta je prethodilo stvaranju zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca, dešavanja u Prvom svetskom ratu, koji ljudi su učestvovali u stvaranju Kraljevine Jugoslavije… Sve to nađite u knjizi irskog istoričara Džona Pola Njumena.

Knjiga „Jugoslavija u senci rata“ bavi se temama koje je istraživalo malo srpskih i svetskih istoričara – kako je došlo do stvaranja Kraljevine Jugoslavije, ko su ljudi koji su u tome učestvovali, zašto je ona, na neki način, bila osuđena na propast…
Stoga je istraživanje, koje je potom pretočio u delo, irskog istoričara Džona Pola Njumena, izuzetno važno za dalje proučavanje (i moguće, razumevanje) događaja koji su prethodili nastanku zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca i ličnosti koje su u tome učestvovale.

Njumen je ovih dana boravio u Beogradu, kako bi ovdašnjoj publici predstavio svoju knjigu „Jugoslavija u senci rata“, čiji izdavač je „Službeni glasnik“. Knjigu je najpre napisao na engleskom jeziku i ona je predstavljena u Britaniji krajem prošle godine, a sada je predstavljeno i izdanje na našem jeziku.

Otkud to da je jedan Ostrvljanin toliko zainteresovan za istoriju Jugoslavije, odnosno Kraljevine Jugoslavije o kojoj i dan danas postoje podeljena mišljenja?

Džon Pol Njumen je naveo da je temu Prvog svetskog rata i njegovih posledica na dešavanja na ovim prostorima počeo da istražuje još pre deset godina, kada ga je posebno zainteresovala sudbina i život ratnih veterana sa prostora bivše Jugoslavije.

Smatra da je ta tema izuzetno važna budući da se o njoj na ovom prostorima i šire malo zna, kao
i da je značajna za buduća istraživanja.

Osim turbulentnih političkih dešavanja za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, Džon Pol Njumen istražuje i komplesne posledice formiranja države u čijim su se granicama našli i pobednici i poraženi.

Zahvaljujući odličnom poznavanju srpskog jezika, on je imao priliku da pristupi arhivskoj građi svih bivših republika SFRJ, kao i da iz neutralne perspektive ponudi novi pogled na ovaj istorijski važan period za sve narode bivše Jugoslavije.


Ovo je kritički pristup prošlosti, kao što svi istorijski spisi i tumačenja treba da budu. Polazište mog istraživanja počivalo je na želji da se bolje razumeju razlozi zbog kojih je Kraljevina Jugoslavija bila suočena sa toliko mnogo teškoća u stvaranju integrisane i funkcionalne politike i nacionalne kulture. Verujem da su veoma različita iskustva pojedinih delova njenog stanovništva tokom Prvog svetskog rata bila koren mnogih nedaća“, objašnjava u predgovoru srpskom izdanju knjige autor, koji smatra da je „to problem koji se kroz istoriju nanovo javlja u većini zemalja koje su pokušale da pomire razjedinjena ratna nasleđa„.

Njumen naglašava da je u ovoj knjizi „nastojao da identifikuje pomenute probleme i da promisli na koji način nasilje i podele jednog rata, u datim okolnostima mogu da izbiju na površinu u narednim ratovima“.

Njegova knjiga je i priča o ljudima koji su doprineli stvaranju Jugoslavije i kako je ta država funkcionisala, ali i slika „Nove Evrope“ posle Prvog svetskog rata kad su „prvi put Istočna i Zapadna Evropa ličile jedna na drugu, započevši kratkotrajnu eru nacionalnih država kojima su upravljale liberalne političke institucije, koje su se u međuratnom periodu ubrzo, gotovo jednoobrazno, urušile„.

Irski istoričar DŽon Pol Njumen predaje Evropsku istoriju 20. veka na Univerzitetu Mejnut u Irskoj. Doktorirao je na Univerzitetu u Sautemptonu, a posledoktorske studije nastavio je u Dablinu u Centru za studije rata. Posebno ga zanimaju istorija kulture pobede u Evropi 20. veka, ratni vojni invalidi, komparativna istorija Čehoslovačke i Jugoslavije, paravojno organizovanje u Srednjoj Evropi i na Balkanu.

Istoričar Dmitar Tasić je takođe konstatovao da su ovakva dela značajna za razumevanje istorije, kao konkretan prevod koji će publici ovu temu bliže objasniti.

„Njumen na izuzetan i veoma zanimljiv način priča o državi kroz prizmu ratnih veterana, a posebno o tome da li njih kao pojedince takva sudbina prati ceo život ili je to samo jedna epizoda. Najvidljivije je to što je autor uspeo da satka priču od istorijskih izvora, članaka iz štampe, memoara, tehničkih zabeleški, a posebno književnosti i dela koja nam daju posebnu sliku duha tog vremena“, dodao je Tasić.

Urednica knjige Gordana Milosavljević Stojanović dodaje da ova knjiga navodi na objektivniji pogled na značajan deo naše istorije i istovremeno tera da se lišimo pseudomitologije kojoj smo skloni kao narod.

Da li je uopšte ona prva Jugoslavija imala šanse?

„Novostvorena država, u čijim granicama su se našli pobednici i poraženi, nije imala dovoljno kapaciteta da se izbori sa unutrašnjim problemima koji su nastali ujedinjenjem, ali i koji su bili nasleđeni iz Austrougarske i balkanskih ratova. Krhka i ratom opustošena Kraljevina Jugoslavija, pod teretom je gradila svoj politički i pravni sistem usmeravajući energiju na međunarodne odnose, dok su njeni građani očekivali brži i pravedniji boljitak za sebe. Turbulentne prilike, međupartijski sukobi i diktatura doprineli su da se jaz među pobednicima i poraženima produbljuje u godinama između dva rata eskalirajući kroz novi sukob obeležen zločinima poraženih u Velikom ratu“, kaže Tasić.

 

OSTAVITE ODGOVOR

Molimo unestite Vaš komentar
Molimo unestite Vaše ime ovde