1814. – Proglašen je norveški ustav, kojim je ta zemlja postala nezavisna Kraljevina Norveška, vezana za Švedsku personalnom unijom.

1890. – U Londonu je otvorena prva linija podzemne električne železnice u svetu.

1917. – Završena je bitka kod Kaporeta italijanskim porazom i povlačenjem italijanske vojske sve do reke Pijave.

1922. – Britanski arheolog Hauard Karter (engl. Howard Carter) otkrio je grob egipatskog faraona Tutankamona. Njegov grob pronađen je u Dolini kraljeva kod Luxora u Egiptu, a u grobu je nađen i veliki broj raznih dragocenosti, koje se sada nalaze u muzeju u Kairu.

1931. – Društvo naroda optužilo je Japan zbog agresije na Mandžuriju. Zbog osude svetske javnosti, Japan je napustio Društvo naroda u martu 1933.

1939. – Na predlog predsednika Frenklina Ruzvelta, američki Kongres je doneo zakon Plati pa nosi o prodaji ratnog materijala. U martu 1941. izglasan je Zakon o zajmu i najmu, sa još većim povlasticama zemljama koje su se borile protiv fašizma u Evropi.

1942. – Završena je druga bitka kod El Alamejna u Drugom svetskom ratu u kojoj su Britanaca pod komandom generala Bernarda Montgomerija porazili nemačko-italijanski Afrički korpus generala Ervina Romela. Time je otvoren put iskrcavanju Saveznika u severnoj Africi.

1946. – Stupio na snagu „Statut Uneska“ (Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu).

1956. – Sovjetske trupe su ugušile pobunu u Mađarskoj, a za novog premijera postavljen je Janoš Kadar. Dotadašnji premijer Imre Nađ sa još nekoliko saradnika sklonio se u jugoslovensku ambasadu u Budimpešti. Uprkos garancija novih vlasti da neće progoniti političke zatvorenike, Nađ je posle napuštanja ambasade 22. novembra uhapšen i nakon montiranog procesa pogubljen u junu 1958.

1956. – Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju o slanju mirovnih snaga na Bliski istok.

1966. – Najteže poplave u istoriji Italije zahvatile su trećinu zemlje. U Firenci je znatno oštećeno kulturno blago, uključujući mnoge freske na zidovima palata i crkava.

1970. – Salvador Aljende je stupio na mesto predsednika Čilea, kao prvi marksista koji je postao prvi predsednik neke latinoameričke države izabran na izborima.

1976. – Velika Britanija je predložila nezavisnost Južne Rodezije pod vladavinom crnačke većine od 1. marta 1978.

1979. – Militantni islamski fundamentalisti okupirali su ambasadu SAD u Teheranu i uzeli 90 taoca, od kojih su 52 držali zatočene 444 dana. Oni su tražili izručenje iranskog šaha Mohameda Reze Pahlavija, koji je nakon zbacivanja sa vlasti u islamskoj revoluciji izbegao iz zemlje.

1980. – Republikanac Ronald Regan izabran je za predsednika SAD koji je na položaju ostao dva mandata pošto je dobio i izbore 1984. godine.

1983. – U Libanu je poginulo više od 40 izraelskih vojnika u detonaciji kamiona napunjenog eksplozivom koju je izazvao arapski terorista-samoubica.

1991. – Korason Akino je dala predsednički oproštaj bivšoj prvoj dami Filipina Imeldi Markos i dozvolila joj da se vrati iz izgnanstva.

1995. – U Tel Avivu je ubijen izraelski premijer Jicak Rabin, koji je po dolasku na vlast 1992. počeo proces pomirenja sa Arapima. Atentat je izvršio izraelski ekstremista Jigal Amir, nakon mirovnog skupa na kojem je učestvovao premijer.

1998. – Nakon kraćeg primirja, na Kosmetu su obnovljeni sukobi srpskih snaga bezbednosti i naoružanih grupa kosovskih Albanaca.

2000. – U Beogradu je izabrana nova vlada SR Jugoslavije, prva od 1990. u kojoj ne učestvuju članovi Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića.

2002. – Kina i deset država članica ASEAN-a, potpisale su ugovor kojim je osnovana najveća bescarinska trgovinska zona na svetu, sa preko 1,7 milijardi ljudi.

2004. – Sjedinjene Američke Države priznale su Makedoniji njeno ustavno ime Republika Makedonija.

2008. – Na izborima za predsednika SAD, ubedljivom većinom izabran je Barak Obama (engl. Barack Hussein Obama II), prvi Afroamerikanac koji će obavljati tu funkciju.

OSTAVITE ODGOVOR

Molimo unestite Vaš komentar
Molimo unestite Vaše ime ovde