Wikimedia

Gradska biblioteka u Novom Sadu

U prvoj polovini XIX veka Srbi u Vojvodini bili su pod tuđinskom vlašću, da bi se tradicija i duhovnost srpskog naroda očuvala, počele su se pojavljivati srpske knjige, novine i časopisi . U to vreme čitaonički pokret koji je u osnovi nacionalni zahvata celu Evropu, pa i ove krajeve. Njegov važan zadatak bio je buđenje nacionalne svesti, da se što više pomogne narodnost i upozna književnost. Zato su Čitaonice rado prihvaćene, a na njih se gledalo kao na nove srpske “hramove prosvete”. Naročito se obrazovana i napredna omladina radovala takvim ustanovama. U takvoj atmosferi formirana je Čitaonica srpska u Novom Sadu.

23. septembra 1845. godine, u zgradi Grčke škole (sadašnje zgrade u Grčkoškolskoj ulici br. 3), održan je sastanak na kome su primljena pravila društva i izabrana uprava. Za privremenog predsednika izabran je Jovan Rajić mlađi, istaknuti pravnik i profesor liceja, za potpredsednika Platon Jevremović, paroh Saborne crkve, a za sekretara Radivoje Stratimirović. Činjenica je da se postojanje Srpske čitaonice u Novom Sadu po nekim izvorima vezuje i za 1838. i 1839. godinu. U Novom Sadu je tih godina davalo predstave takozvano “leteće pozorišno društvo”. Te predstave priređivane su u korist Čitaonice.  Organizovanje Srpske čitaonice u Novom Sadu omogućeno je dobrovoljnim prilozima građana i uglednih ljudi iz drugih srpskih krajeva, prikupljenih na balovima koji su za ovu svrhu i organizovani. Posle izbora uprave Čitaonice ona je otvorena 27. septembra te godine u gostionici „Kod fazana” ( Muzička škola u Njegoševoj ulici). Pročitana su imena priložnika i pokrovitelja Čitaonice. Utvrđeno je da je osnovan fond Čitaonice od 2000 forinti i 1000 knjiga. Osnivačkom skupu je prisustvovao i mitropolit Josif Rajačić.

Čitaonica odmah počinje da razvija nacionalni duh. Na samom otvaranju istaknuto je da Srbi žele da im se prizna narodnost i zato osnivaju Čitaonicu kako bi u njoj mogli da dobijaju i čitaju srpske knjige i novine.  Sam neposredni povod za njeno osnivanje bio je uvođenje mađarskog jezika za zvanični umesto, kao do tada, latinskog.  Srbi su to shvatili kao opasnost za svoj jezik i svoju nacionalnu nezavisnost, pa su stoga i pristupili formiranju Srpske čitaonice kao jedne od brana u čuvanju svoje narodnosti i identiteta. Nema sumnje da je čitaonica srpska u Novom Sadu umnogome delila sudbinu svog naroda. U njenoj bogatoj istoriji vidljivo je stoga nekoliko perioda. Prvi traje od osnivanja do 1848-1849. godine, do čuvene Bune, kada je Novi Sad juna meseca bombardovan i kada je i Čitaonicu zadesila ista sudbina kao i ceo grad, pogotovo njegov srpski deo. Naime, Čitaonica je razrušena i dugo je trebalo do obnavljanja njenog rada.

Maja meseca 1847. godine na čelu Čitaonice bio Jovan Hadžić-Miloš Svetić, znamenita figura srpske kulture i duhovnosti toga doba. Kkrajem pedesetih godina prošlog veka, pre svega zahvaljujući  zalaganju iznetom na stranicama “Srpskog dnevnika”, ponovo se zagovara potreba obnavljanja čitaoničkog rada. Jovan Hadžić-Miloš Svetić, kao još uvek legitimni predsednik čitaonički, nije bio za njeno obnavljanje, i ti pokušaji su potrajali. Tada, međutim, na političku pozonicu vojvođanskog srpstva stupa njen najpoznatiji  predstavnik dr Svetozar Miletić. Koristeći energične zahteve članstva čitaonice da se obnovi njen rad, u Temišvaru, 22. decembra 1860. godine to se i ostvaruje. Za predsednika Čitaonice izabran je dr Svetozar Miletić, a za sekretara Jovan Jovanović Zmaj, tada već afirmisani i priznati pesnik.

Dolazak ova dva velikana na čelo Čitaonice otvorio je najsvetlije stranice njene istorije. Ona odmah postaje središte kultunog, i ne samo kultunog života Srba u Vojvodini. Iste te, 1861. godine, 16. jula, Čitaonica je formirala Srpsko narodno pozorište, najstariji profesionalni teatar kod Srba i time vratila dug glumištu “diletantskim pozorišnim trupama” koje su ranije davale predstave u njenu korist. U krilu Čitaonice osnovano je 1867. godine prvo Srpsko pevačko društvo, , a “Društva za radinost” 1867-1868. godine. 17.oktobra 1873. godine u njenim prostorijama osnovano “NOVOSADSKO SRPSKO KOLO”. U Čitaonici  su se održavali i javni sastanci Srba zanatlija Novosađana, deoničara prve Bačke trgovačke i prometne Banke, u Novom Sadu, Skupštine jahačkog, veslačkog i vatrogasačkog društva. Srpske devojke u Novom Sadu obrazovale su pod zaštitom Čitaonice – Devojačko i omladinsko kolo.   Iako je bila po imenu srpska, Čitaonica je bila otvorena za sve građane, bez obzira na veru i naciju, koji su živeli u Novom Sadu. U isto vreme ona je od 1905. godine postala prva Ustanova društvena u Srba, u kojoj su što se prava i dužnosti tiče izjednačeni muški i ženski članovi. Čitaonica je dala svoj doprinos i kod formiranja ženske čitaonice “POSESTRIME”.

U čitaonici je bio razvijen kulturno-zabavni život. Održavalo se nebrojeno mnogo beseda, sela i zabavnih večeri.Mladež se nedeljom  sastajala  u Čitaonici.  Prednjačila je u aktivnostima kada je trebalo obeležiti kakav važan događaj. Ovako široko polje rada Čitaonice i sve ličnosti koje su za nju kao članovi bile vezane zasiguno su joj pribavili izuzetno ugledno mesto među ustanovama kulture celog srpskog roda. Zbog nje se šezdesetih godina XIX veka govorilo, da je Novi Sad glavna srpska varoš jer od 16.000 stanovnika, 9.000 je Srba, a sa drugim Slovenima 12.000. U to vreme Novi Sad ima srpsku episkopsku stolicu, veliku gimnaziju, književno društvo Maticu, društvo pozorišno i čitaonicu.

Kada je izbio Prvi svetski rat sva njena imovina uključujući i arhivu uništena je. Zato, mi o njenim aktivnostima, znamo pre svega preko novinskih tekstova i zabeleški.. Po oslobođenju i ujedinjenju Vojvodine sa maticom zemljom, Srbijom, 1918. godine, Čitaonica je obnovila svoj rad već tokom 1919. godine. Moralo se početi iznova sa nabavkom knjiga, časopisa i drugog neophodnog materijala.

Za vreme okupacije od 1941-1945. godine, Čitaonica je nastojala da održi  Svoju individualnost. Čitaonica čuva ime do 1958. godine, kada objedinjavanjem sa bibliotekom “Đura Daničić”, rejonskim bibliotekama grada, a nešto kasnije i pozajmnim odeljenjem Biblioteke Matice srpske, poprima oblik i način delovanja koji i danas ima kao Gradska biblioteka u Novom Sadu, jedna od najvećih javnih biblioteka pozajmnog tipa u celoj zemlji.

Scroll to top