Zašto januar traje toliko dugo?

Već na početku ovog famoznog, prazničnog meseca – januara, zapravo čim prođu praznici, možemo da se susretnemo sa negodovanjem zbog predugog trajanja istog. Iako se u januar smestio 31 dan, često nam se čini da je broj dana možda čak i dupliran. Naravno, u pitanju je samo privid i naš lični doživljaj, ali zašto nam se čini da januar traje prokletu večnost?

PRAZNICI

Nova godina, Božić, pripreme, praznična atmosfera, kićenje jelke, dekoracija kuće, euforija… Sve to nekako ide uz praznike i njihovu decembarsku pripremu koja zahvata i mali deo januara – onaj koji nam od celog meseca jedini i proleti. Na trenutak, fokus se sa svakodnevne rutine, briga i problema, prebacuje na iščekivanje nečega. Zapravo, nije toliko ni važno šta se očekuje, bitno je da taj osećaj iščekivanja postoji u nama. Problem nastaje onog trenutka kada to što smo čekali prođe, a period rutine ponovo stupi na snagu i upravo tada svaki dan postaje ravan večnosti, jer uvek ono što čekamo nekako proleti, a nakon toga vreme kao da teče sporije. Sve je to lična impresija, dovoljno jaka da se čini veoma realno.

I OPET PRAZNICI

Praktično polovina januara prođe u nekom praznovanju, jer kod nas svi praznici imaju neke svoje reprize, drugi dan slavlja, a često sve to i spojimo u period rezervisan za praznovanje koji zahvati skoro pa polovinu januara. S obzirom na to da je asocijacija na praznike hrana i veoma često prejedanje uz praznične filmove, nije čudo što nam se prelazak sa jednog kreveta na drugi sa činijom ruske salate u jednom trenutku učini kao da traje duže nego što zaista jeste.  Najjednostavnije objašnjenje: kada u jedan dan stane šest obroka, zvuči logično to što nam dan traje kao dva.

BUDŽET

Pokloni, ukrasi, slatkiši, popusti, sve na dohvat ruke i sve na prvi pogled dostupno, neophodno i povoljno. Zbog toga, već na početku januara kućni budžet znatno oslabi, a već na sredini meseca ili čak i pre u novčaniku je situacija kao da je uveliko kraj. Logično, to u velikoj meri utiče na trajanje januara, jer nije jednostavno izgurati mesec sa praznim džepovima.

STAPANJE SA MASOM

Želja da se uklopimo, identifikujemo sa drugima, da budemo prihvaćeni, želja da budemo deo trenda, većine, opštih stavova… Sve te želje su prisutne u svakom od nas, ma koliko mi možda to ne želimo sebi da priznamo (razlozi za takve težnje leže u mnogobrojnim psihološkim teorijama, ali to je sada manje važno). Kada otvorimo neke od društvenih mreža i vidimo gomilu statusa, slika, pošalica i izjava u vezi sa trajanjem tog famoznog januara, poželimo da budemo deo te teme jer je opšteprihvaćena ili u skladu sa vremenom u kojem živimo bolje rečeno tema je veoma lajkovana. I onda, uglavom potpuno nesvesno, počinjemo i sami da kukamo zbog dužine janaura, jer se kroz tu kuknjavu identifikujemo sa tom “januarskom” grupom. Želja za osećajem pripadnosti je stvarno čudnovata stvar.

U prilog svemu napisanom i samom povodu za tekst govori činjenica da je danas 16. januar. Ne 26, 30. ili 46739847567, već  16. Zvuči nerealno?  I meni.

OSTAVITE ODGOVOR

Molimo unestite Vaš komentar
Molimo unestite Vaše ime ovde