Ekonomista Nurijel Rubini, poznatiji kao Doktor Propast, koji je predvideo prethodnu recesiju u svetu 2008. godine, smatra da sada postoji 10 razloga za novu krizu, javlja RTS.

„Ekonomija je danas u mnogo goroj situaciji, strukturno, nego što je bila kada se prethodni put srušila. Ovo je početak mnogo veće krize i mnogo veće recesije od one koje smo imali 2008. godine“, kaže direktor i osnivač Euro Pacifik kapitala Piter Šif.

Nurijel Rubini, poznatiji kao Doktor Propast, koji je predvideo prethodnu recesiju, napravio je spisak 10 razloga zbog kojih je svet na pragu nove krize. Skoro svaki od njih počinje i završava se jednim imenom – Donalda Trampa.

Da svet čeka novi talas ekonomske nestabilnosti smatra i Jože Mencinger, koga na ovim prostorima zovu i arhitektom slovenačke tranzicije. Njegovi stavovi i danas se s pažnjom prate na teritoriji cele bivše jugoslovenske države.

„U poslednje vreme najviše krize je nastalo zbog manjka tražnje. Jer, čovečanstvo nema problem na strani ponude, imamo problem na strani tražnje. Možemo jednostavno reći da je proizvodnja jednog automobila jeftinija nego njegova prodaja“, smatra Mencinger.

„Ima puno nekih naznaka da će doći do usporavanja rasta. I to se danas na neki način prihvata i od strane zvaničnika MMF-a i Svetske banke u projekcijama za narednu godinu i naredne godine“, navodi profesor Dejan Šoškić.

Tokom istorije nije se desilo da balon pukne na istom mestu. Ali kada pukne, kriza stiže svuda i na svako mesto. Recesija koja je nastala u finansijskom sektoru ne ostaje tu, već se širi na celu privredu.

Koliko god da su ekonomske krize različite, uvek ih izaziva jedna ista ljudska osobina. To je pohlepa, smatra Jože Mencinger:

„Mali čovek želi više, a veliki još više. Oni koji prouzrokuju krize jesu ovi veliki, ne mali. Mali nemaju mogućnost. Takođe se vidi da se dosta položaj velikih ljudi popravlja u krizi, a cenu plaćaju mali ljudi u vidu nezaposlenosti, niskih plata“.

Kako se navodi u prilogu RTS, na sve to, Evropska centralna banka obustavlja štampanje para i takođe najavljuje povećanje kamata. Uz to, nemačka privreda je u jednom kvartalu bila u recesiji. Nešto malo veći rast od nule imaju još dve vodeće evropske privrede: Velika Britanija zbog Bregzita, Francuska zbog „Žutih prsluka“.

Gde je Srbija, a gde region u svemu tome? Može li se mala ekonomija spremiti za veliku krizu?

„Mala država se ne može spremiti. Jer, sve zavisi više-manje od izvoza i uvoza, pogotovo od izvoza. I tu ako nastane kriza u Nemačkoj sigurno će doći i do slične krize u Sloveniji“, smatra Mencinger.

Da mi u Srbiji ne možemo mnogo da učinimo tim povodom, misli i profesor Dejan Šoškić.

„Srbija je jedna mala zemlja sa praktično beznačajnim ponderom u svetskim finansijskim i ekonomskim odnosima. Ali bi dobra poruka u svetskim razmerama bila postizanje dogovora između SAD i Kine, obaranje tenzija u vezi sa odnosima Evrope i SAD sa Rusijom, jer to koči oporavak evrozone“, zaključuje Šoškić.

Srbija ako dođe do krize u mnogo boljoj situaciji nego 2008.

Srbija je sada u mnogo boljoj finansijskoj situaciji ako dođe do nove svetske ekonomske krize, nego što je to bio slučaj 2008. godine, i mnogo će je spremnije dočekati, ocenili su danas ekonomisti MAT-a.

„Ako je izvesno da nam kriza kuca na vrata, sada smo u povoljnoj poziciji nego u 2008. Imamo javni dug na putanji razduživanja, koji opada ubrzano, verovatno i rekordno posmatrano po evropskim zemljama“, rekao je ekonomista Ivan Nikolić u Privrednoj komori Srbije.

Istakao je da Srbija ima i nagomilane neto devizne rezerve koje prevazilaze 10 milijardi evra, dok su 2008. godine iznosile oko 3,5 milijardi.

Nikolić je naglasio da je država sada u neuporedivo boljoj situaciji, po strukturi privrede i finansijskim indikatorima.

„Nemamo nikakvih poremaćaja i sve je mirno za razliku od 2008. godine kada su svi bili svesni da smo na staklenim nogama, iako smo imali neke pozitivne indikatore koji su bili veštački stvoreni“, rekao je on.

Nikolić je naveo da će, ako dođe do ekonomske krize, Srbija je spremnije dočekati.

Ekonomista Miladin Kovačević je rekao da se, ipak, ne očekuje da izbije tako oštra kriza kao 2008.

„Reč jeo cikličnom prilagođavanju, mnogi kažu da je to nastavak stare krize i pored rasta prethodnih godina i strukturnih i monetarnih mera koje su izlečile svetske ekonomije razvijenih zemalja. One, ipak, nisu izlečene do kraja“, smatra on.

Kovačević navodi da je situacija u Srbiji drastično drugačija nego 2008. pošto smo te godine imali veliku spoljnotrgovinsku neravnotežu i veliko zaduživanje privatnog sektora.

„Bilo je jasno da ako se zatvori pristup kapitalu da ćemo odjednom biti onemogućeni, kao što se desilo u oktobru 2008. kada smo udarili u zid, da hranimo taj spoljnotrgovinski deficit. Sada su naše kompanije u fazi razduživanja, kao i država“, rekao je Kovačević.

Dodao je da sada nemamo ni budžetskih i spoljnotrgovinskih ravnoteža.

OSTAVITE ODGOVOR

Molimo unestite Vaš komentar
Molimo unestite Vaše ime ovde