Na današnji dan 05.09

1514.
– Turski sultan Selim I ušao je u Tabriz u Persiji.

1600.
– Poveljom engleske kraljice Elizabete osnovana je „Istočnoindijska kompanija“ koja je dobila monopol na trgovinu sa Istokom, čime je počela britanska trgovačka, a potom i kolonijalna ekspanzija na indijskom potkontinentu.

1774.
– U Philadelphiji je počeo prvi kontinentalni kongres severnoameričkih kolonija Velike Britanije na kojem su izaslanici učvrstili odbijanje londonskoga carinskog zakona i pozvali na nastavak bojkota britanske robe. Takvi će odnosi dovesti 1775. godine do početka američkog rata za neovisnost.

1800.
– Britanci pod komandom admirala Nelsona preuzeli su od Francuza Maltu. Pariskim mirom 1814. Britanija je i zvanično dobila Maltu koja je postala važna britanska baza na putu prema Indiji.

1864.
– Flote Velike Britanije, Francuske i Holandije napale su Japance u tesnacu Šimonoseki, za odmazdu zbog odluke Japana da zatvori svoje luke i istera strance.

1866.
– Na otvorenju (blagoslovu) nove berlinske sinagoge učestvovao je pruski premijer Otto von Bismarck. Građevina je podignuta prema uzoru na maursku arhitekturu i mogla je primiti 3000 vernika, a predstavljala je izraz židovske samosvijesti u tzv. doba utemeljenja Nemačke.

1869.
– Položen kamen temeljac za dvorac Neuschwanstein.

1905.
– Mirom u Portsmutu (Nju Hempšir), uz posredovanje američkog predsednika Teodora Ruzvelta završen je Rusko-japanski rat. Rusija je predala Japanu Port Artur i priznala japanske interese u Koreji.

1939.
– Drugi svjetski rat: SAD su proglasile neutralnost u Drugom svetskom ratu, ali su kasnije zakonima „Cash and Carry“ (Plati pa nosi) i „Leand-Lesa Act“, (Zakon o zajmu i najmu) pomagali oružjem savezničke snage. Amerikanci su ušli u rat 7. decembra 1941. kada su japanske trupe napale američku pomorsku bazu Perl Harbur.

1960.
– Predsednik Konga (Zaira) Žozef Kasavubu smenio je vođu nacionalno-oslobodilačkog pokreta i prvog kongoanskog premijera Patrisa Lumumbu.

1972.
– Upad palestinskih terorista iz organizacije Crni septembar u olimpijsko selo, tokom održavanja Olimpijskih igara u Münchenu, ubistvo dvojice izraelskih sportista i početak krvave talačke krize.

1977.
– Zapadnonemački teroristi su oteli predsednika Federacije zapadnonemačke industrije Hansa Martina Šlejera, čije je telo pronađeno 19. oktobra 1977. u Francuskoj.

1980.
– U Švajcarskoj je pušten u promet najduži tunel na svetu, 16,3 kilometara dugačak put kroz alpski masiv St. Gotthard. Tom betonskom cijevi putovanje sa severa Švajcarske prema jugu skraćeno je oko dva sata.

1990.
– Premijeri Severne i Južne Koreje susreli su se u Seulu, na prvim zvaničnim razgovorima na visokom nivou između dveju zemalja podeljenih posle Korejskog rata 1953.

1995.
– Francuska je izvela prvu u seriji atomskih proba na pacifičkom ostrvu Mururoa, što je izazvalo osudu širom sveta i masovne proteste, posebno u Australiji i na Tahitiju.

2001.
– Državni tužilac Perua podigao je optužnicu protiv bivšeg predsednika Alberta Fudžimorija zbog umešanosti u dva masakra koje su izvršili paramilitarni odredi ranih devedesetih.

2008.
– Tomislav Nikolić podneo ostavku na dužnost zamenika predsednika Srpske radikalne stranke i šefa poslaničke grupe SRS u Skupštini Srbije, nakon što je Predsednički kolegijum stranke odlučio da SRS glasa protiv Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

2013.
– U norveškom Tromsøu završen Svetski šahovski kup 2013. Na turniru je pobedio ruski velemajstor Vladimir Kramnik.

Izvor: na današnji dan

OSTAVITE ODGOVOR

Molimo unestite Vaš komentar
Molimo unestite Vaše ime ovde