U istriji Novog Sada postojalo je vi\u0161e mostova, ali gotovo svi su stradali u ratnim razaranjima<\/p>\n
Prvi most koji je spajao levu I desnu obalu bio je Pontonski most izgra\u0111en 1788 poru\u0161en 1918.<\/p>\n
\u017delezni\u010dki most (Most cara Franje Josifa, Most kraljevi\u0107a Andreja)postojao je od 1883 do 1941. uni\u0161ten je od strane jugoslovenske vojske da bi se usporilo prodiranje Nemaca na jug.<\/p>\n
Po\u0107orekov most izgra\u0111en 1915 zami\u0161ljen kao prvi drumski most u Novom Sadu, bio je izga\u0111en od drveta, a 1924. ga je uni\u0161tio led.<\/p>\n
Most kraljevi\u0107a Tomislava spajao je Novi Sad I Petrovaradin od 1928 do 1941. Takodje je uni\u0161ten od strane jugoslovenske vojske da bi se usporilo prodiranje Nemaca na jug.<\/p>\n
\u017delezni\u010dki most izgradila je nema\u010dka vojska 1941, a ista ga je I poru\u0161ila 1944. pri povla\u010denju<\/p>\n
Pontonski most je \u00a01945., postavljen kao privremeno re\u0161enje na mestu dana\u0161njeg Varadinskog mosta Postojao je godinu dana.<\/p>\n
Most mar\u0161ala Tita , a od 1991 promenjenog imena Varadinski most, sagra\u0111en 1946, a poru\u0161en za vreme NATO bombardovanja 1999.godine<\/p>\n
\u017de\u017eeljev most (Prethodnog imena Most bratstva i jedinstva), sagra\u0111en 1961,tako\u0111e \u00a0poru\u0161en za vreme NATO bombardovanja 1999.<\/p>\n
U NATO bombardovanju poru\u0161en je I tre\u0107i most \u2013 Most slobode, sagra\u0111en 1981.<\/p>\n
Pontonski most, postavljen kao privremeno re\u0161enje pokraj Varadinskog mosta,trajao je od 1999 do 2005. Zatvoren je \u00a0posle pu\u0161tanja u promet Mosta slobode<\/p>\n
Monta\u017eno-demonta\u017eni most \u201eMD-88\u201c, postavljen 2000. godine kao privremeno re\u0161enje , a demontiran je nakon izgradnje \u017delezni\u010dko-drumskog mosta po\u010detkom 2019.g<\/p>\n
Prvi pontonski mostovi na ovom delu dunavskog toka postavljeni su jo\u0161 tokom XIX veka, ali je tek krajem XVIII veka, ustanovljen pontonac kojeg je u prvo vreme gradila i odr\u017eavala austrijska vojska, a potom od polovine XIX veka, privatni zakupci. Navodno je ovaj most poznat i kao Hagenov most po projektantu, in\u017eenjerijskom pukovniku iz Osijeka, koji ga je konstruisao po ugledu na most u Manhajmu. Preko mosta se odvijao kolski, kao i pe\u0161a\u010dki saobra\u0107aj. Ovaj pontonac je tokom zime rasklapan zbog leda, a kona\u010dno je sklonjen 1918. godine, zbog po\u010detka radova na izgradnji mosta kraljevi\u0107a Tomislava.<\/p>\n
Po\u010detkom Prvog svetskog rata, 1914. godine, austrougarska vojska je za ratne potrebe napravila polustalni pontonski most koji se zvao po austrijskom generalu Oskaru Po\u0107oreku. Nalazio se nizvodno od stalnog pontonskog mosta, kao privremeni prelaz. Laka gvozdena konstrukcija, zajedno s priobalnim delovima, protezala se na 384 metra, zasvo\u0111ena s pet paraboli\u010dnih lukova. Na mostu je postojalo elektri\u010dno osvetljenje. Januara 1924. godine, kad se Dunav zaledio, ledene sante su ga o\u0161tetile i jedan deo je potonuo, \u0161to je paralisalo sav drumski saobra\u0107aj izme\u0111u Novog Sada i Petrovaradina sve do 1928. godine.<\/p>\n
\u017delezni\u010dki most, nazvan po tada\u0161njem vladaru, caru Francu Josifu, sagra\u0111en je 1883. godine na novostvorenoj pruzi Subotica\u2013Zemun. Od 1929. godine, nosio je ime princa Andreja Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, tre\u0107eg sina kralja Aleksandra. Sagra\u0111en je po nacrtima Karla Baumana, koji je projektovao i tunel prokopan ispod Tvr\u0111ave. Smatra se da je prugu preko mosta postavio in\u017eenjer Nikola Stankovi\u0107 iz Stapara. Most je sru\u0161en 10. aprila 1941. godine, po nalogu jugoslovenske vojne komande na samom po\u010detku nema\u010dkog napada na Kraljevinu Jugoslaviju, kao i Most kraljevi\u0107a Tomislava.<\/p>\n
Most je bio u obliku izdu\u017eene grede du\u017eine 432 metara i nalazio se uzvodno od pontonskog mosta. Imao je \u0161est betonskih stubova. Pored \u0161ina bila je i pe\u0161a\u010dka staza. Za vreme ma\u0111arske okupacije, iste godine kada je miniran, most Franca Josifa je i obnovljen, a ve\u0107 idu\u0107e, 1942. godine, ponovo je pu\u0161ten u saobra\u0107aj uglavnom za potrebe okupacione vojske. Kona\u010dno je uni\u0161ten 22. oktobra 1944. godine, prilikom povla\u010denja nema\u010dke vojske. Danas se jo\u0161 uvek mogu videti njegovi ostaci \u2013 stubovi i tunel. Njegovi neo\u0161te\u0107eni delovi su ugra\u0111eni u Most mar\u0161ala Tita 1946. godine, na koji je preusmeren \u017eelezni\u010dki saobra\u0107aj.<\/p>\n
\u010cetvrti novosadski most, a prvi stalni most u gradu, sagra\u0111en je posle Prvog svetskog rata, na ime nema\u010dke ratne reparacije. Projektovan je 1910. godine, kao kopija poznatog Lan\u010danog mosta u Budimpe\u0161ti, a gra\u0111en je od od 1921. do 1928. godine na lokaciji koja je pre Prvog svetskog rata bila predvi\u0111ena za gradnju stalnog mosta. Ime je dobio po iste godine ro\u0111enom princu kraljevi\u0107u Tomislavu.<\/p>\n
Postavljen je na dva betonska stuba, a bio je duga\u010dak 341 metara, sa pe\u0161a\u010dkom stazom sa obe strane i elektri\u010dnim osvetljenjem. Zajedno sa mostom, probijen je i Bulevar kojim se Novi Sad pro\u0161irio do Dunava i povezao sa Petrovaradinom. Prvi put je sru\u0161en 1941. godine, kada ga je jugoslovenska vojska minirala. Nemci su ga obnovili, a potom 1944. godine, sru\u0161ili pri povla\u010denju.<\/p>\n
Posle rata, na ru\u0161evinama Mosta kraljevi\u0107a Tomislava, napravljen je stalni \u010deli\u010dni most \u2013 Most mar\u0161ala Tita, danas Varadinski most, koji je pu\u0161ten u saobra\u0107aj 20. januara 1946. godine. Nakon oslobo\u0111enja, ve\u0107 u aprilu je napravljen pontonski most, a ubrzo je zapo\u010deta gradnja privremenog mosta, koji \u0107e, me\u0111utim, tu biti decenijama. Radovi na novom Varadinskom mostu, zavr\u0161eni su u rekordnom roku, za 160 dana. Pu\u0161ten je u saobra\u0107aj 20. januara 1946. godine.<\/p>\n
Ovaj prvobitno drumsko \u2013 \u017eelezni\u010dki most, a kasnije isklju\u010divo drumski, bio je dug 344 metara, sagra\u0111en u obliku proste grede. To je prvi stalni \u010deli\u010dni most izgra\u0111en posle Drugog svetskog rata u Evropi. Krajem maja 1962. godine preko njega je pre\u0161ao poslednji voz. Predvi\u0111en da traje pet godina, most je izdr\u017eao 53, kada su ga 1. aprila 1999. godine uni\u0161tile NATO bombe.<\/p>\n
Nizvodno od Varadinskog mosta, 1961. godine, izgra\u0111en je novi \u017eelezni\u010dki, \u010deli\u010dno-betonski most \u201eMost Bratstva i Jedinstva\u201c, koji je do 1999. bio jedini \u017eelezni\u010dki most u Novom Sadu preko Dunava. Gra\u0111en je od 1957. godine do 1961. godine, kao jedinstven primer gradnje uz kori\u0161\u0107enje prenapregnutog betona. Projekat je uradio akademik, gra\u0111evinski in\u017eenjer i nau\u010dnik Branko \u017de\u017eelj, koji je autor oko 24 realizovanih patenta i desetak mostova i hala, izme\u0111u ostalog i mosta u Be\u0161ki koji je tako\u0111e o\u0161te\u0107en u NATO bombarovanju.<\/p>\n
U prvoj fazi su izgra\u0111eni lukovi, a zatim je izgra\u0111en kolovoz koji je visio na \u010deli\u010dnim sajlama zaka\u010denim za lukove mosta. Lukovi mosta postali su jedna od vizura Novog Sada. Preko njega je i\u0161la me\u0111unarodna pruga, kao i tranzitni put kroz Novi Sad, a njegovim ru\u0161enjem za kratko su prese\u010deni ovi putevi. Most je ga\u0111an 12 puta, a 23. aprila 1999. godine, kona\u010dno je sru\u0161en.<\/p>\n
Most slobode je tre\u0107i most preko Dunava, u Novom Sadu, koji je sru\u0161en tokom NATO bombardovanja. Projektovao ga je akademik Nikola Hajdin, uz pomo\u0107 saradnika in\u017eenjera Gojka Nenadovi\u0107a i Predraga \u017delali\u0107a, a izveden je u sistemu kosih zatega sa dva pilona. Most je bio otvoren 23. oktobra 1981. godine, a sru\u0161en 3. aprila, 1999. godine. Rekonstruisan je i otvoren za saobra\u0107aj oktobra 2005. godine.<\/p>\n
Danas preko Dunava levu I desnu obalu reke povezuju\u00a0 tri mosta<\/p>\n
U Novom Sadu postoje I mostovi na kanalu Dunav\u2014Tisa\u2014Dunav; Ka\u0107ki most, Temerinski most,<\/p>\n
Klisanski most, \u017delezni\u010dki most, Most koji povezuje Bulevar Evrope i auto-put Subotica-Novi Sad.<\/p>\n
Na Dunavu kod Novog Sada je planirana izgradnja jo\u0161 tri mosta:<\/p>\n
Most koji bi se izgradio u produ\u017eetku Bulevara Evrope i koji bi povezao Novi Sad i Sremsku Kamenicu., zatim Most koji bi se sagradio u produ\u017eetku Bulevara cara Lazara (na mestu nekada\u0161njeg mosta kraljevi\u0107a Andreja) i koji bi povezao Novi Sad i Petrovaradin I Most koji bi povezao Petrovaradin sa Radnom zonom sever 4.<\/p>\n
Tako\u0111e je planirana izgradnja jednog novog mosta na kanalu Dunav\u2014Tisa\u2014Dunav: Most koji bi povezivao aut-put Subotica- Novi Sad i Ba\u010dku palanku<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U istriji Novog Sada postojalo je vi\u0161e mostova, ali gotovo svi su stradali u ratnim razaranjima Prvi most koji je spajao levu I desnu obalu bio je Pontonski most izgra\u0111en 1788 poru\u0161en 1918. \u017delezni\u010dki most (Most cara Franje Josifa, Most kraljevi\u0107a Andreja)postojao je od 1883 do 1941. uni\u0161ten je od strane jugoslovenske vojske da bi […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":769,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-768","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosadska-multikulturalna-razglednica"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/768","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=768"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/768\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":770,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/768\/revisions\/770"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/769"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=768"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=768"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=768"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}