{"id":755,"date":"2022-12-12T09:28:38","date_gmt":"2022-12-12T08:28:38","guid":{"rendered":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/?p=755"},"modified":"2022-12-12T09:33:33","modified_gmt":"2022-12-12T08:33:33","slug":"jovan-jovanovic-zmaj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/?p=755","title":{"rendered":"Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj"},"content":{"rendered":"

Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj<\/b>\u00a0(ro\u0111en u\u00a0Novom Sadu,\u00a06. decembra\u00a01833, umro u\u00a0Sremskoj\u00a0Kamenici,\u00a014. juna\u00a01904)\u00a0je bio jedan od najve\u0107ih liri\u010dara srpskog\u00a0romantizma.\u00a0Po zanimanju je bio\u00a0lekar, a tokom celog svog \u017eivota bavio se ure\u0111ivanjem i izdavanjem knji\u017eevnih, politi\u010dkih i de\u010djih \u010dasopisa. Pored lirskih pesama, pisao je\u00a0satiri\u010dne\u00a0i politi\u010dke pesme, a prvi je pisac u srpskoj knji\u017eevnosti koji je pisao poeziju za decu.<\/p>\n

Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj je izabran za prvog potpredsednika\u00a0Srpske knji\u017eevne zadruge\u00a0i izradio je njenu oznaku (amblem).\u00a0Jovan Jovanovi\u0107, Zmaj Jova ili \u010cika Jova, je jedan od najplodnijih pesnika srpskog romantizma..<\/p>\n

Zmaj poti\u010de iz ugledne porodice, a roditelji su mu bili Marija Gavanski i Pavle Jovanovi\u0107, gradona\u010delnik Novog Sada. Osnovnu \u0161kolu je zavr\u0161io u rodnom gradu, dok je vi\u0161e razrede poha\u0111ao u Hala\u0161u i Po\u017eunu (dana\u0161njoj Bratislavi). Nakon gimnazije je upisao prava u Pe\u0161ti koja je studirao i u Pragu i u Be\u010du. Stekao je dobro obrazovanje, a u gradu muzike je upoznao politi\u010dara Svetozara Mileti\u0107a i pesnike \u0110uru Jak\u0161i\u0107a i Branka Radi\u010devi\u0107a koji \u0107e uticati na njegovo stvarala\u0161tvo.<\/p>\n

Zmaj je tvorac srpske poezije za decu i njen najve\u0107i predstavnik. 1858. godine je objavio prvu pesmu \u201eO Ga\u0161i\u201c, a tokom \u017eivota je napisao oko 450 de\u010djih pesama. Najpoznatije su: \u201eAl\u2019 je lep ovaj svet\u201c, \u201ePa\u010dija \u0161kola\u201c, \u201eMaterina maza\u201c, \u201eTa\u0161i, ta\u0161i\u201c, \u201eZima, zima, e pa \u0161ta je\u201c, \u201e\u017daba \u010dita novine\u201c, \u201eZeka iz jendeka\u201c, \u201ePrvi sneg\u201c, \u201eCiganini hvali svoga konja\u201c, itd. Neke od pesama za odrasle su: \u201eZar ja ljubit\u2019 vi\u0161e ne smem\u201c, \u201eMoji mrtvi\u201c, \u201eMisle\u0107\u2019 na te\u201c, \u201eMrtvo cve\u0107e\u201c, \u201eSvetli grobovi\u201c koju je napisao posle smrti prijatelja \u0110ure Jak\u0161i\u0107a. 1860. godine se vratio u Novi Sad i, kao jedan od najbli\u017eih Mileti\u0107evih saradnika, postao je slu\u017ebenik u op\u0161tinskom sudu. Na toj funkciji se kratko zadr\u017eao jer ga je privukao knji\u017eevni rad pa je pokrenuo \u010dasopis \u201eJavor\u201c i satiri\u010dni list \u201eKomarac\u201c.<\/p>\n

    \n
  1. godine je upoznao svoju budu\u0107u suprugu. Njegova sestra od tetke, se razbolela pa joj je Jovan do\u0161ao u posetu. Po\u0161to je bio stidljiv, ose\u0107anja prema devojci koju je upoznao, iskazivao je u pesmama koje je \u010ditao sestri. Tako je zapo\u010deo zbirku \u201e\u0110uli\u0107i\u201c (od turske re\u010di G\u00fcl koja zna\u010di ru\u017ea) u kojoj je opevao svoju ljubav. Strahuju\u0107i od odgovora, oti\u0161ao je iz Novog Sada, a po povratku ga je sa\u010dekalo pismo u kome mu Ru\u017ea otkriva da njeno srce njemu pripada. 1862. godine su se ven\u010dali, a slavlju su prisustvovali mnogi u\u010deni ljudi poput Jovana \u0110or\u0111evi\u0107a, Jakova Ignjatovi\u0107a, Svetozara Mileti\u0107a, itd. Tada su nastale neke od najlep\u0161ih Zmajevih pesama: \u201eKa\u017ei mi, ka\u017ei, kako da te zovem\u201c, \u201eTijo no\u0107i moje sunce spava\u201c, \u201eZaspala si, a ja budan\u201c, i druge u kojima opisuje najsre\u0107niji period svog \u017eivota koji je na\u017ealost kratko trajao.<\/li>\n<\/ol>\n

    Ubrzo im se rodio sin Mirko, a 1863. godine porodica se seli u Pe\u0161tu gde je Jovan radio u najstarijoj knji\u017eevnoj, kulturnoj i nau\u010dnoj instituciji srpskog naroda, Matici srpskoj, i bio nadzornik zadu\u017ebine koju je osnovao prvi Srbin doktor prava, Sava Tekelija. 1864. godine je pokrenuo satiri\u010dni list \u201eZmaj\u201c, a to \u0107e postati i njegov nadimak.. Pored ovog nadimka, imao je jo\u0161 398 pseudonima od kojih je prvi bio Osijan (suncem obasjan). Zavr\u0161io je i objavio zbirku pesama \u201e\u0110uli\u0107i\u201c i upisao je medicinski fakultet. Onda su usledile tragedije koje \u0107e obele\u017eiti pesnikov \u017eivot i zauvek ga promeniti. Sin Mirko je umro kada je imao tri godine, a \u0107erka Tijana sa tri meseca. Utehu su tra\u017eili tre\u0107em detetu u Savi, ali on je umro nakon nedelju dana. \u010cetvrto dete, Jug, je umro na ro\u0111enju. Rodiv\u0161i Smilju, Ru\u017eino srce nije moglo da izdr\u017ei toliku patnju pa se i ona brzo upokojila. Nesre\u0107nom pesniku je ostala samo ta devoj\u010dica koja je \u017eivela svega dve godine. Iako je bio lekar, nije mogao da ih spase od tuberkuloze za koju, u tom periodu, nije bilo leka. U me\u0111uvremenu se vratio u Novi Sad i otvorio je ordinaciju.<\/p>\n

    Zmaj je \u017eeni i deci napravio spomen u vidu zbirke pesama \u201e\u0110uli\u0107i uveoci\u201c u kojoj opisuje svoju bol zbog stra\u0161nih gubitaka koje je do\u017eiveo. Okrenuo se svoj deci ovog sveta i za njih je ure\u0111ivao \u010dasopise \u201eNeven\u201c, \u201eKolarac\u201c, itd. Jovan je pokojnoj Smilji uzeo dadilju, Mariju Kosti\u0107, koja je imala dve \u0107erke Macu i Anku. Nakon njene smrti, devoj\u010dice je prihvatio kao svoje. Me\u0111utim, i one su uskoro preminule zbog \u010dega se pesnik, skrhkan bolom, vratio u Sremsku Kamenicu koja se nekada, u njegovu \u010dast, zvala i Zmajeva Kamenica. Utehu je pronalazio u radu. Prevodio je ma\u0111arsku knji\u017eevnost, posebno ma\u0111arskog pesnika srpskog porekla \u0160andora Petefija, zatim Geteova, Hajneova, Pu\u0161kinova i Ljermontova dela. Izdaje 1899. godine zbirku \u201e\u010cika-Jova srpskoj deci\u201c, 1900. godine \u201eDevesilje\u201c, a 1901. godine \u201e\u010cika-Jova srpskoj omladini\u201c.Veliki ljubitelj Zmajeve poezije bio je Nikola Tesla koji ga je smatrao najve\u0107im srpskim pesnikom. 14. juna 1904. godine je preminuo u snu.<\/p>\n

    U njegovu \u010dast, Matica srpska je ustanovila Zmajevu nagradu koja se dodeljuje za poeziju na srpskom jeziku, organizuje Zmajeve de\u010dje igre u Novom Sadu koje predstavljaju najve\u0107i de\u010dji festival u Srbiji i dodeljuje Povelju Zmajevih de\u010djih igara kao priznanje za stvarala\u010dki doprinos knji\u017eevnosti za decu. 1973. godine Radio televizija Vojvodine je snimila TV seriju za decu pod nazivom \u201eNeven\u201c, a pesnika je glumio Mi\u0107a Tomi\u0107. Neki od najpoznatijih Zmajevih citata su:<\/p>\n

    \u201eNije znanje \u2013 znanje znati, ve\u0107 je znanje \u2013 znanje dati.\u201c<\/p>\n

    \u201eAko si pao, nemoj se ukaljati, ako si se ukaljao, nemoj se valjati.\u201c<\/p>\n

    \u201eNe treba se pravdati\u2026 Opravdanje prijateljima nije potrebno, a neprijatelji vam ionako ne\u0107e poverovati.\u201c<\/p>\n

    \u201eSec\u0301anje je lako za svakog ko ima memoriju. Zaborav je te\u017eak samo za one koji imaju srce.\u201c<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj\u00a0(ro\u0111en u\u00a0Novom Sadu,\u00a06. decembra\u00a01833, umro u\u00a0Sremskoj\u00a0Kamenici,\u00a014. juna\u00a01904)\u00a0je bio jedan od najve\u0107ih liri\u010dara srpskog\u00a0romantizma.\u00a0Po zanimanju je bio\u00a0lekar, a tokom celog svog \u017eivota bavio se ure\u0111ivanjem i izdavanjem knji\u017eevnih, politi\u010dkih i de\u010djih \u010dasopisa. Pored lirskih pesama, pisao je\u00a0satiri\u010dne\u00a0i politi\u010dke pesme, a prvi je pisac u srpskoj knji\u017eevnosti koji je pisao poeziju za decu. Jovan Jovanovi\u0107 […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":756,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-755","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosadska-multikulturalna-razglednica"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/755","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=755"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/755\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":757,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/755\/revisions\/757"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/756"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=755"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=755"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=755"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}