Anica Savi\u0107 Rebac\u00a0 je ro\u0111ena u Novom Sadu, 4. oktobar 1892, a umrla u Beogradu, 7. oktobar 1953. Bila je srpska knji\u017eevnica, istori\u010darka filozofije, prevodilac i profesorka Univerziteta u Beogradu. Ani\u010din otac Milan Savi\u0107 bio je ugledni knji\u017eevni radnik \u2013 pisac i prevodilac, urednik i saradnik mnogih knji\u017eevnih \u010dasopisa. Ani\u010dina majka, Grkinja poreklom, tako\u0111e je poticala iz ugledne gra\u0111anske porodice. Zahvaljuju\u0107i ocu, koji je jedno vreme bio sekretar, potom i urednik Letopisa matice srpske, Anica je odmalena bila u dodiru sa knji\u017eevnicima, slikarima i \u0161kolovanim ljudima tog vremena. Rano je po\u010dela da u\u010di klasi\u010dne i moderne jezike, tako da je ve\u0107 sa trinaest godina imala prve objavljene prevode. Zavr\u0161ila je Srpsku osnovnu \u0161kolu u Novom Sadu, srednjo\u0161kolski te\u010daj u Srpskoj pravoslavnoj vi\u0161oj devoja\u010dkoj \u0161koli, kao redovna u\u010denica, i Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju, kao privatna u\u010denica.<\/p>\n
Ve\u0107 1905. dakle, kada joj je bilo trinaest godina, objavljen je njen prevod Bajronovog speva Manfred. Me\u0111u njenim prvim radovima su i prevodi \u0160elija, Emila Verharna. Paralelno se bavila i originalnim knji\u017eevnim stvaranjem. Prva ozbiljna ostvarenja su drame inspirisane anti\u010dkim likovima: Nijova, Ifigenija i Poslednja sve\u0161tenica Palade Atine. Godine 1906. u \u010dasopisu Brankovo kolo izlaze njene pesme Pan i Renesans. Iz pisama koja su Anici upu\u0107ivali Laza Kosti\u0107, Uro\u0161 Predi\u0107, vidi se da je u\u017eivala veliku podr\u0161ku porodi\u010dnih prijatelja, koji su redovno izra\u017eavali divljenje prema njenom pesni\u010dkom talentu i nadahnutom prevodila\u010dkom radu.<\/p>\n
Izvesno je da su je ve\u0107 u najranijoj mladosti privla\u010dili klasi\u010dna filologija i klasi\u010dna knji\u017eevnost. Godine 1910. upisuje klasi\u010dnu filologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Be\u010du. Tokom svojih studentskih dana bila je u centru modernih kulturnih zbivanja s po\u010detka XX veka. Sa roditeljima je \u010desto putovala, me\u0111utim ne obilaze\u0107i velike evropske gradove, ve\u0107 mala mesta po morskoj obali i planinama. Kao apsolvent pre \u0161kolske 1913\/14, Anica sa roditeljima napu\u0161ta Be\u010d i vra\u0107a se u Novi Sad. Nakon rata diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.<\/p>\n
Sve do svoje udaje, Anica je \u017eivela u Novom Sadu. Te\u0161ko je pribavljala potrebnu literaturu za svoja istra\u017eivanja, na \u0161ta se \u010desto \u017ealila u svojim pismima prijateljima, i ina\u010de se te\u0161ko nosila sa malom sredinom u kojoj je \u017eivela. Volela je Beograd i umetnike sa kojima se u njemu sretala.<\/p>\n
U prole\u0107e 1921. Anica se ven\u010dala sa Hasanom Repcem, slu\u017ebenikom Ministarstva vera Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Godinu dana nakon ven\u010danja, preselili su se u Beograd. Iste godine se zaposlila u Tre\u0107oj \u017eenskoj realnoj gimnaziji, prvo kao suplentkinja, a potom kao profesorka latinskog jezika. U toj gimnaziji osta\u0107e do 1930. kada se sa mu\u017eem seli u Skoplje, gde je on bio preme\u0161ten.<\/p>\n
Njena zbirka poezije Ve\u010deri na moru smatra se kao \u017eenski prilog srpskoj poeziji. Doktorirala je 1932. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa temom doktorske disertacije Predplatonska erotologija, kod mentora Veselina \u010cajkanovi\u0107a. Nakon doktorske disertacije objavljene su i druge Ani\u010dine studije: Geteov Helenizam, Ljubav u filozofiji Spinozinoj, Misti\u010dna i tragi\u010dna misao kod Grka, \u0160tefan George, Platonska i hri\u0161\u0107anska ljubav, Kallistos, Tomas Man i problematika na\u0161ih dana.<\/p>\n
Anica je nastavila da se aktivno bavi prevodila\u010dkim i esejisti\u010dkim radom. Njeni prevodi i eseji se stalno objavljuju, a 1946. postaje i vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Vodila je korenspodenciju sa Tomasom Manom, \u010dije je knjige prevodila.<\/p>\n
Nekoliko meseci nakon smrti svoga mu\u017ea Hasana, Anica se ubila u svom stanu u Beogradu. Sahranjena je na beogradskom Novom groblju, 9. oktobra, 1953. godine. Njeno zna\u010dajno, ali nedovr\u0161eno delo Anti\u010dka estetika i nauka o knji\u017eevnosti, objavljena je posthumno, 1954, u izdanju beogradske „Kulture“. Ani\u010dine studije, rasute po brojnim \u010dasopisima, prikupio je Predrag Vukadinovi\u0107 i priredio \u0161iri izbor iz dela pod naslovom Helenski vidici.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Anica Savi\u0107 Rebac\u00a0 je ro\u0111ena u Novom Sadu, 4. oktobar 1892, a umrla u Beogradu, 7. oktobar 1953. Bila je srpska knji\u017eevnica, istori\u010darka filozofije, prevodilac i profesorka Univerziteta u Beogradu. Ani\u010din otac Milan Savi\u0107 bio je ugledni knji\u017eevni radnik \u2013 pisac i prevodilac, urednik i saradnik mnogih knji\u017eevnih \u010dasopisa. Ani\u010dina majka, Grkinja poreklom, tako\u0111e je […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":733,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-732","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosadska-multikulturalna-razglednica"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/732","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=732"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/732\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":734,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/732\/revisions\/734"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/733"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=732"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=732"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=732"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}