Prve kafane javljale su se u Turskoj, u Carigradu, od sredine XV veka, a u Srednjoj Evropi najpre u Be\u010du. Srbi, koji su pod turskim uticajem prihvatili u\u017eivanje u kafi, vole da ka\u017eu da je prvu kafanu u Be\u010du 1684. otvorio jedan Srbin, rodom iz Sombora. To je bio, po podacima, Ivan Kolj\u010di\u0107, koji je od be\u010dkih vlasti preuzeo tovar kafe, zaplenjene od Turaka, prilikom njihove opsade Be\u010da. Somborac je kao \u0161pijun me\u0111u Turcima u\u010dinio velike usluge austrijskoj vojsci, pa je na ovaj na\u010din bio nagra\u0111en.<\/p>\n
Kafane su postale prava institucija, u njima su se okupljali ugledni gra\u0111ani; uz kafu su \u010ditali novine i pretresali politi\u010dke i dru\u0161tvene doga\u0111aje i dogovarali se o poslovima. Tim trendom one su nastajale i u Novom Sadu, prvom slobodnom kraljevskom gradu u Ju\u017enoj Ugarskoj.Te\u0161ko je govoriti o tome koja kafana je bila prva otvorena, pa \u0107emo pomenuti par njih koje \u00a0su bile prve gostionice na teritoriji Novog Sada,<\/p>\n
U dana\u0161njoj Temerinskoj ulici, koja je vi\u0161e puta menjala svoje ime, krajem 18. i ve\u0107im delom 19. veka, bila je tako velika koncentracija kafana, gostona i birtija da je svaka \u010detvrta ku\u0107a pru\u017eala neke ugostiteljske usluge. U jednom periodu od 1850. do 1900. godine, Temerinska ulica je imala 106 ku\u0107a, a 27 kafana.<\/p>\n
Bela la\u0111a, stara popularna novosadska gostionica, koja je postojala od sredine XIX veka do pedesetih godina ovog veka, u prizemnoj ku\u0107i u dana\u0161njoj\u00a0 Njego\u0161evoj br.5, koja\u00a0 se nekada po njoj zvala ulica Bele la\u0111e, odnosno na nema\u010dkom Weisse Schiff-Gasse i na ma\u0111arskom Feherhajo utca.U ku\u0107i negda\u0161nje ‘Bele la\u0111e’donedavno su bili sme\u0161teni neki organi gradske uprave. Godinama je bila sastajali\u0161te uglednih novosadskih gra\u0111ana, politi\u010dara, knji\u017eevnika, novinara, slikara, advokata, lekara i drugih. U njoj se najvi\u0161e politiziralo i debatovalo, za razliku od Kamile i drugih boemskih kafana, gde se \u0107askalo i veselilo uz \u0161alu.\u00a0 Ne zna se ta\u010dno kad je Bela la\u0111a otvorena, ali se ve\u0107 1822. spominje gostionica Alba navis (Bela la\u0111a). Ima o njoj pomena i kasnije. Ona je jedina ostala \u010ditava u celoj ulici u bombardovanju 12. juia 1849. \u010ce\u0161ki istori\u010dar i putopisac Sigfrid Kaper navodi da je 1850. odseo u Beloj la\u0111i kad je obilazio Podunavlje.<\/p>\n
Zanimljiva je bila i kafana \u201cObili\u0107\u201d, gde je u dvori\u0161tu sa zadnje strane bilo mogu\u0107e ostaviti i namiriti konje dok se obavljaju razni poslovi po varo\u0161i. To je bio poslednji \u201cmotel\u201d za konje u Novom Sadu. U \u010duvenoj kafani kod \u201cKamile\u201d (ugao Mileti\u0107eve i ulice Jovana Suboti\u0107a, preko puta Rusinske crkve) skupljala se znamenita ekipa gra\u0111ana uva\u017eenih profesija. Doktori, advokati, profesori i trgovci.<\/p>\n
Na mestu dana\u0161nje muzi\u010dke \u0161kole u Njego\u0161evoj ulici krajem 18. i po\u010detkom 19. veka, radila je velika gostionica \u201cKod fazana\u201d, po kojoj je i ulica dobila naziv Fazanova ulica. Poznato je da je Konstantin Popovi\u0107 Komora\u0161 u kafani Fazan (u dana\u0161njoj Njego\u0161evoj ulici, kod Trifkovi\u0107evog trga) sa svojom dru\u017einom prire\u0111ivao pozori\u0161ne predstave. Srpsko narodno pozori\u0161te je prve predstave dr\u017ealo kod Zelenog venca, a kasnije kod Kraljice Jelisavete . (Kasnije\u00a0 je to bio Hotel Vojvodina).<\/p>\n
Starije kafane su bile i \u201cMinhenska pivnica\u201d u dana\u0161njoj ulici Modene, koja je sru\u0161ena, a na tom mestu je Tanurd\u017ei\u0107 izgradio poslovno-stambenu zgradu u kojoj je bio sme\u0161ten hotel \u201cRex\u201d, odnosno dana\u0161nji hotel \u201cPutnik\u201d.<\/p>\n
Na mestu dana\u0161nje Matice srpske bila je problemati\u010dna gostionica \u201cTurski han\u201d. Va\u017eila je za veoma ozlogla\u0161eno mesto, jer je pored redovnih pijanki i tu\u010da me\u0111u gra\u0111anima ni\u017eeg statusa, bila i sedi\u0161te kartaro\u0161a i kockara. Ubrzo posle uspostavljanja prvog Magistrata u Novom Sadu, sporazumela su se oba senata da u korist grada podignu stovari\u0161te u kome \u0107e mo\u0107i ostavljati svoju robu oni trgovci koji odsedaju u Novom Sadu. Magistrat je odredio \u201cda svi trgovci iz Turske pri proputovanju ne smeju drugde, nego u hanu odsesti\u201d. Prvi zakupci \u201cTurskog hana\u201d bili su Atanasije i Kosta Todorovi\u0107, a glavni gosti gr\u010dki i turski trgovci. Od srpskog \u017eivlja u ovu kafanu svra\u0107ao je bogatiji sloj dru\u0161tva, zanatlije, trgovci i obrazovani ljudi.<\/p>\n
Od 1854, kada je otvorena, kafana (a ujedno i hotel) Kraljica Jelisaveta (ili Er\u017eebet, kako su je nazivali Ma\u0111ari) igrala je vidnu ulogu u dru\u0161tvenom \u017eivotu Novog Sada. U ovom prostranom zdanju bilo je mesta i za dnevno pijenje kafe, naro\u010dito u prepodnevnim \u010dasovima, za ru\u010dkove hotelskih gostiju, a ve\u010derom za razne kulturne i zabavne priredbe, kakva je bila i proslava 300 godi\u0161njice \u0160ekspirovog ro\u0111enja 1864, u organizaciji Laze Kosti\u0107a. \u010cuveni su bili do\u010deci Nove godine kod Jelisavete, odnosno Kraljice Marije (\u010diji je zakupnik pred rat bio Karlo Zapletal – \u0160tolc).U me\u0111uratnom periodu, umesto ma\u0111arske, ova kafana dobila je 1922. ime jugoslovenske vladarke, kraljice Marije (danas Vojvodina).<\/p>\n
Krajem XVIII veka afirmisala se kafana „Zeleni venac“, na glavnom trgu, gde je kasnije bila „Sloboda“, posle II svetskog rata Dom JNA, a danas je Vojvo\u0111anska banka. U ovu kafanu zalazili su ugledni gra\u0111ani, koji su sebe smatrali „dru\u0161tvenim kremom“. Pored kafe ovde se to\u010dilo i pivo, \u010ditane su be\u010dke i pe\u0161tanske novine, obe\u0161ene na okvire od trskovca, a uveden je i bilijar, \u0161to je Dositej Obradovi\u0107 kritikovao kao prazno dangubljenje. Tu je dolazio i \u010duveni Zaharija Orfelin, koga su gra\u0111ani respektovali, ne toliko zbog knji\u017eevnih radova, bakroreza i kaligrafije, koliko po tome \u0161to je bio znalac vinarstva, autor poznate knjige ‘Iskusni podrumar’.U tom zdanju bila je velika sala, u kojoj su prire\u0111ivani balovi, koncerti, zabave, pozori\u0161ne predstave, dr\u017eane skup\u0161tine Matice srpske, a 25. novembra 1918. tu se sastala i Velika narodna skup\u0161tina, koja je izglasala prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prve kafane javljale su se u Turskoj, u Carigradu, od sredine XV veka, a u Srednjoj Evropi najpre u Be\u010du. Srbi, koji su pod turskim uticajem prihvatili u\u017eivanje u kafi, vole da ka\u017eu da je prvu kafanu u Be\u010du 1684. otvorio jedan Srbin, rodom iz Sombora. To je bio, po podacima, Ivan Kolj\u010di\u0107, koji je […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":719,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-718","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosadska-multikulturalna-razglednica"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/718","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=718"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/718\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":720,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/718\/revisions\/720"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/719"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=718"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=718"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=718"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}