Novosadska trgova\u010dka omladina bila je stale\u0161ka organizacija osnovana 1902. godine, prema uzoru na beogradsku. Ubrzo nakon osnivanja, postaje jedno od najmo\u0107nijih udru\u017eenja u Kraljevini Srbiji. Jedan od najdugove\u010dnijih javnih natpisa na novosadskim fasadama jeste onaj na uglu Bulevara Mihajla Pupina i ulice Ignjata Pavlasa \u2013 Dom novosadske trgova\u010dke omladine<\/p>\n
Njeno osnivanje trebalo je da uti\u010de na vaspitanje srpskog trgova\u010dkog podmlatka i podizanje doma\u0107eg trgova\u010dkog stale\u017ea na \u0161to vi\u0161i nivo. Tim povodom, u zgradi su bile ve\u010dernja \u0161kola, biblioteka, knji\u017eara i sve\u010dana sala, zatim kancelarije trgova\u010dke omladine, prostorija za njene dru\u0161tvene programe, kao i stambeni deo i poslovni prostor.<\/p>\n
Udru\u017eenje je, prvobitno, imalo sedi\u0161te u Skerli\u0107evoj ulici, ali je preraslo taj prostor, pa je do\u0161lo vreme za novu zgradu.<\/p>\n
Gradnja zgrade po\u010dela je 1931. godine, a najvi\u0161e zasluga za to imali su novosadski trgova\u010dki giganti Nikola Tanurd\u017ei\u0107 i Milo\u0161 Raleti\u0107, koji je ujedno bio predsednik udru\u017eenja. Zgrada je najpre, usled finansijskih pote\u0161ko\u0107a, izgra\u0111ena bez levog kraka.<\/p>\n
Nakon Drugog svetskog rata, zgrada je dobila i \u010detvrti sprat, koji je ranije bio nagla\u0161en samo na centralnom delu, a \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka spojena je sa susednim Trgova\u010dkim domom, u kojem je danas Radio Novi Sad. Nakon 1945. cela zgrada je nacionalizovana, prostorije Novosadske trgova\u010dke omladine preure\u0111ene su u stanove, a u prizemlju je otvorena Gradska apoteka.<\/p>\n
Zgrada je poznata i po tome \u0161to je sedamdesetih godina pro\u0161log veka , uz njeno desno krilo bio \u010duveni korzo.<\/p>\n
\u0110or\u0111e Tabakovi\u0107<\/p>\n
\u0110or\u0111e Tabakovi\u0107<\/strong>\u00a0nesporno je najve\u0107e ime novosadske moderne arhitekture. Pripada plejadi prvih srpskih arhitekata koji su prihvatili moderni internacionalni stil unutar koga \u0107e ostvariti svoj individualni arhitektonski izraz.<\/p>\n \u0110or\u0111e Tabakovi\u0107 je ro\u0111en 3. maja 1897. u Aradu gde je zavr\u0161io osnovnu \u0161kolu i gimnaziju. Zapo\u010dinje studije arhitekture u Budimpe\u0161ti, a zbog izbijanja rata, studije arhitekture okon\u010dava na Arhitektonskom odseku Tehni\u010dkog fakulteta u Beogradu 6. marta 1922. Naredne dve godine provodi u Beogradu, kao arhitektonski pripravnik. U periodu od 1923. do 1924. Tabakovi\u0107 boravi u Parizu, u ateljeu arhitekata Eduarda Andrea i \u017daka Mi\u0161ela. U vremenu od 1925. do 1928. Tabakovi\u0107 radi kod oca u Aradu u\u010destvuju\u0107i u razradi projekata. Od 1928. porodica se seli u Novi Sad gde \u0107e Tabakovi\u0107 provesti \u010ditav svoj radni vek. Za samo desetak godina aktivnog projektantskog delovanja Tabakovi\u0107 \u0107e samo u Novom Sadu projektovati i izvesti preko pedeset gra\u0111evina razli\u010ditih namena, privatne ku\u0107e i vile, vi\u0161espratne stambene zgrade, javne i kulturne ustanove, fabrike i mnogobrojne manje graditeljske poduhvate. U isto vreme Tabakovi\u0107 \u0107e \u0161irom Vojvodine graditi kao pravi regionalni arhitekta. U velikom i kvalitetnom arhitektonskom opusu, ostvarenom uglavnom u Novom Sadu i na podru\u010dju Vojvodine, Tabakovi\u0107 \u0107e stvoriti neka od najlep\u0161ih dela srpske moderne me\u0111uratne arhitekture. U Novom Sadu Tabakovi\u0107 je, izme\u0111u ostalog, projektovao i izveo: hotel \u201ePark\u201c i zgradu Crvenog krsta (1930), ku\u0107u porodice Verme\u0161 u Futo\u0161koj ulici i Dom novosadske trgova\u010dke omladine (1931), Klajnovu palatu i zgradu dr Jovanovi\u0107a u ulici I. Ognjanovi\u0107a (1932), zgradu dnevnog lista \u201eJugoslovenski dnevnik\u201c u ulici J. \u0110or\u0111evi\u0107a i zgradu dru\u0161tva \u201eKora hleba\u201c u ulici S. Marinkovi\u0107 (1933), veliku Tanurd\u017ei\u0107evu palatu (1934), slikovitu ku\u0107u De\u0111anskih u Radni\u010dkoj ulici (1934), Sokolski dom, danas Pozori\u0161te mladih (1935), De\u010dije skloni\u0161te u Pionirskoj ulici (1936), stambenu zgradu Trgova\u010dke obrtne banke, u blizini Radni\u010dkog doma (1938), hotel \u201eRex\u201c kao dogradnju Tanurd\u017ei\u0107eve palate (1939), \u0160egrtski dom (1940) i mnoge druge. Po Tabakovi\u0107evim projektima u Zrenjaninu su podignuti De\u010diji dom (1935) i Berza rada (1939), u Subotici Berzu rada (1935), u Kikindi \u0110a\u010dki i Sokolski dom i dr. Za Srpsku pravoslavnu crkvu projektovao je vi\u0161e manjih hramova u Staji\u0107evu, Horgo\u0161u, Ruskom Selu, Vojvodi Stepi i Banatskom Aleksandrovcu, a u Sremskim Karlovcima Patrijar\u0161ijsku biblioteku (1938). Za rimokatoli\u010dku crkvu izveo je vi\u0161e projekata obnove i restauracija.<\/p>\n Za vreme rata Tabakovi\u0107 je prestao sa projektantskom delatno\u0161\u0107u. Posle rata Tabakovi\u0107 se vi\u0161e nije aktivno bavio projektovanjem i gradnjom. Dr\u017eao je stru\u010dna i popularna predavanja, bio je dugo profesor na umetni\u010dkoj \u0161koli, bavio se fotografijom, dizajnom, publicistikom, prevo\u0111enjem i, povremeno, ure\u0111enjem enterijera. Umro je 1. septembra 1971. u Novom Sadu, a urna sa njegovim pepelom polo\u017eena je u rozalijum na beogradskom Novom groblju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Novosadska trgova\u010dka omladina bila je stale\u0161ka organizacija osnovana 1902. godine, prema uzoru na beogradsku. Ubrzo nakon osnivanja, postaje jedno od najmo\u0107nijih udru\u017eenja u Kraljevini Srbiji. Jedan od najdugove\u010dnijih javnih natpisa na novosadskim fasadama jeste onaj na uglu Bulevara Mihajla Pupina i ulice Ignjata Pavlasa \u2013 Dom novosadske trgova\u010dke omladine Njeno osnivanje trebalo je da uti\u010de […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":678,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-677","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosadska-multikulturalna-razglednica"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/677","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=677"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/677\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":679,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/677\/revisions\/679"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/678"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=677"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=677"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=677"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}