Najve\u0107i deo \u017eivota Marije Trandafil, ro\u0111ene Popovi\u0107, velike dobrotvorke, de\u0161avao se u srcu Novog Sada i bio je ome\u0111en ku\u0107om u Pa\u0161i\u0107evoj 1 gde je ro\u0111ena 25. decembra 1816.god., ku\u0107om u Zmaj Jovinoj 16, gde je \u017eivela jedno vreme i gde je umrla 14.oktobra 1883.god. , Uspenskom crkvom, gde je odr\u017eano opelo i Nikolajevskom crkvom, koju je s mu\u017eem iz temelja obnovila, gde je sahranjena.<\/p>\n
Posle njene smrti, ni\u0107i \u0107e njena najpoznatija zadu\u017ebina \u2013Trandafilkino siroti\u0161te a sada zgrada Matice srpske, bila je sasvim dovoljna ovoj zaslu\u017enoj Novosa\u0111anki da stvori zastav\u0161tinu u korist \u010ditavog naroda.<\/p>\n
Marija Trandafil je ro\u0111ena u uglednoj i imu\u0107noj novosadskoj porodici Popovi\u0107, \u0161to je \u010dinjenica koja \u0107e uticati pre svega na njeno obrazovanje. Kako je u to vreme bilo uobi\u010dajeno da devojke iz bogatijih porodica sti\u010du osnovna znanja u privatnim lerovima (gde su se u\u010dila slova, ra\u010dun, Biblija i ru\u010dni rad), mogu\u0107e je da je i Marija poha\u0111ala takvu \u0161kolu. Ono \u0161to se pouzdano zna je da je bila pismena, da je poznavala tgova\u010dke transakcije i da je \u00a0\u010ditala knjige na nema\u010dkom jeziku.<\/p>\n
Roditelji su joj rano umrli, pa Marija postaje \u0161ti\u0107enica ro\u0111aka, bogate trgova\u010dke porodice Had\u017ei-Kiri Nikoli\u0107a iz Oseka u \u010dijoj ku\u0107i \u017eivi. Shvataju\u0107i brak pre svega kao dobar posao, Had\u017ei-Kiri ju sa \u201enepunih \u0161esnaest godina\u201c 31. januara 1832. udaje za svog delovo\u0111u, Jovana Trandafila (1799-1863) kome je tada bilo \u010detdeset godina.<\/p>\n
Znatan kapital, koji je Marija u vidu miraza unela u brak, poslu\u017ei\u0107e kao zamajac za uspe\u0161ne trgovinske poslove koje je Jovan Trandafil, uz preporuke Had\u017ei-Kiri Nikoli\u0107a, preduzimao slede\u0107ih godina. No, novac i mo\u0107 ne donose supru\u017enicima Trandafil i sre\u0107u. Jedno za drugim umiru im deca, Sofija i Kosta. Od tada ona sopstveno utemeljenje nalazi u brizi za nevoljnike i uboge.<\/p>\n
Posle smrti mu\u017ea Marija je morala je da vodi \u010detiri parnice \u00a0jer su njeni ili Jovanovi mu\u0161ki srodnici smatrali da ona, kao \u017eena, nije sposobna da upravlja dobrima i izdr\u017ei sudske procese.<\/p>\n
Parnicesu bile te\u0161ke jer su je tu\u017eitelji ve\u0161to kompromitovali kao \u017eenu, ali ona je ipak uspela da zadr\u017ei kontrolu nad dobrima i novcem. U nemogu\u0107nosti da joj zakonski oduzmu imanje i novac uzurpatori, naro\u010dito Jovanovi sestri\u0107i, optu\u017ei\u0107e je da je lopov i po\u017eele\u0107e joj da umre u ludnici. Uz to su, na radost dokone \u010dar\u0161ije, \u0161irili pri\u010de o navodnim pismima koje je Marija pisala izvesnom gospodinu sumnjive reputacije, a koja su je kompromitovala.<\/p>\n
Izboriv\u0161i se za upravu nad sopstvenim dobrima Marija Trandafil sama dvadeset godina sti\u010de i uve\u0107ava kapital, pretvaraju\u0107i ga u razli\u010dita zave\u0161tanja.<\/p>\n
Veliki deo imovine, bra\u010dni par Trandafil je testamentom iz 1860. ostavio u dobrotvorne svrhe. Posle smrti mu\u017ea, Marija Trandafil uve\u0107ava bogatstvo i formira nova zave\u0161tanja.. Zna\u010dajna sredstva Marija Trandafil je namenila siroma\u0161nima, nemo\u0107nima i bolesnima, sa kojima se uglavnom neposredno susretala. Vodila je brigu o deci bez roditelja, staraju\u0107i se za njihov odgoj \u0161kolovanje, pa i za zapo\u010dinjanje samostalnih poslova. Njeno najpoznatije zave\u0161tanje je Zavedenije Marije Trandafil za srpsku pravoslavnu siro\u010dad\u00a0 u Novom Sadu, u \u010dijoj se zgradi sada nalazi Matica srpska i Biblioteka Matice srpske.<\/p>\n
Druga grupa zave\u0161tanja ticala se kulturno-prosvetnog razvoja Srba. Velika dobrotvorka se odlu\u010dila da omogu\u0107i znatan broj u\u010deni\u010dkih stipendija \u2013 Zaklada Marije Trandafil za novosadske gimnazijske \u0111ake pod patronatom \u201eNovosadske Srpske Velike Gimnazije\u201c. Pored te zaklade pomagala je i druge siroma\u0161ne \u0111ake i siroma\u0161nu decu da postanu obrazovane li\u010dnosti, ali i dobre zanatlije i time doprinesu podizanju kulturnog i preduzetni\u010dkog kapaciteta srpskog naroda.<\/p>\n
Posebna naklonost, koju je gajila prema Nikolajevskoj crkvi, smatraju\u0107i je zadu\u017ebinom, razumljiva je budu\u0107i da su u njoj pokopani Sofija, Kosta i Jovan. Marija Trandafil se bri\u017eno starala za obnovu i odr\u017eanje crkve, ali isto tako i za zemaljske potrebe sve\u0161tenika, crkvenjaka, sve\u0161teni\u010dkih udovica, crkvenih horova. Pred kraj \u017eivota veliki deo dana provodila je u toj crkvi, dok nije dobila pismo da Srpka pravoslavna crkvena op\u0161tina novosadska primetila je sa negodovanjem da upravlja \u00a0Nikolajevskom crkvom samovoljno i bez pitanja i dozvole ove op\u0161tine Duboko pogo\u0111ena postupkom ljudi iz crkvenog odbora, me\u0111u kojima je bilo i njenih pitomaca, Marija Trandafil prelazi me\u0111u pastvu Uspenske crkve, gde tako\u0111e daje novac za obnovu.<\/p>\n
Izvesno je da je Marija Trandafil \u010ditavim \u017eivotom, bogatstvom i usudom, morala biti izuzetna i u toj izuzetnosti usamljena. Veze sa savremenicima bile su posredne, preko odabranih i dobro pla\u0107enih poverenika. Direktne veze odr\u017eavala je sa narodom koji dolazio tra\u017ee\u0107i pomo\u0107. Ona je i tada i danas govorila svojim delima. Savremeni Novosa\u0111ani imaju mogu\u0107nost da pro\u0161etaju Trgom Marije Trandafil i da u zgradi Matice srpske u prvom ulaznom hodniku vide bronzano poprsje ove odlu\u010dne \u017eene, rad vajara Lasla Sila\u0111ija. Najsavremenija \u0161kola u naselju Veternik nosi njeno ime.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Najve\u0107i deo \u017eivota Marije Trandafil, ro\u0111ene Popovi\u0107, velike dobrotvorke, de\u0161avao se u srcu Novog Sada i bio je ome\u0111en ku\u0107om u Pa\u0161i\u0107evoj 1 gde je ro\u0111ena 25. decembra 1816.god., ku\u0107om u Zmaj Jovinoj 16, gde je \u017eivela jedno vreme i gde je umrla 14.oktobra 1883.god. , Uspenskom crkvom, gde je odr\u017eano opelo i Nikolajevskom crkvom, […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1139,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-1138","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosadska-multikulturalna-razglednica"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1138","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1138"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1138\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1140,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1138\/revisions\/1140"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1139"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1138"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1138"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1138"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}