Jovan \u0110or\u0111evi\u0107 se rodio novembra 1826. godine u Senti. Otac Filip \u0110or\u0111evi\u0107 se uz trgovinu rado bavio ekonomijom i p\u010delarstvom, \u010dak je i knjigu o tome objavio 1860. godine. Majka Ana ro\u0111ena Male\u0161evi\u0107 ga je nau\u010dila da \u010dita i pi\u0161e pre nego \u0161to je po\u0161ao u \u0161kolu. Posle zavr\u0161etka osnovne \u0161kole u rodnoj Senti, poha\u0111ao je gimnaziju: prvi razred privatno kod ku\u0107e i nastavio u Segedinu, Novom Sadu i Temi\u0161varu<\/p>\n
Na studije\u00a0 filozofije odlazi u Pe\u0161tu, a 1845. godine upisao se na pe\u0161tanski medicinski fakultet. Tri godine studija u Pe\u0161ti proveo je kao Tekelijin stipendista. Revolucionarne 1848. godine definitivno je prekinuo studije, jer je o\u010devo imanje propalo, a stipendija od 60 f. bila nedovoljna. Slede\u0107e 1849. godine ba\u010dki veliki \u017eupan, Isidor Nikoli\u0107-D\u017eaver, i sam poznati pisac, pozvao ga je u Sombor. Njegova prva pesma Spomen svojoj ljubeznoj sestri Milici objavljena je 1842. Prvi put je upoznao pozori\u0161nu umetnost u Senti gde je gledao ma\u0111arsko amatersko pozori\u0161te, inspirisan po\u010deo je da glumi sa vr\u0161njacima. U Pe\u0161ti je bio jedan od vo\u0111a srpske omladine. Sa Svetozarem Mileti\u0107em uredio je zbornik omladinskih pesni\u010dkih dela Slavjanku (1847), u kojoj je objavljena i njegova epska pesma Knez Pavo. Nije odobravao napad Mileti\u0107eve po\u017eunske grupe na prvu knjigu pesama Branka Radi\u010devi\u0107a. Prisustvovao je 1848. Majskoj skup\u0161tini u Sremskim Karlovcima. Tokom rata 1848\/49. nakon \u0161to su njegovi bili zbrinuti, odvojio se od porodice i oti\u0161ao je u Vranjevo, a potom u Zemun.<\/p>\n
Od jeseni 1850. radio je u Somboru kao \u010dinovnik u kancelariji velikog \u017eupana Isidora Nikoli\u0107a, a zapo\u010deo je i veoma plodotvoran rad na stvaranju pozori\u0161nog repertoara na srpskom jeziku. Sa grupom mladih ljudi 1850. osnovao je srpsko diletantsko pozori\u0161te Dru\u0161tvo srpskih dobrovoljaca za koje prevodi \u0160ilerov komad Spletka i ljubav. Posle kra\u0107eg slu\u017ebovanja 1851\/52. u Lugo\u0161u i Temi\u0161varu, izabran je za profesora Srpske pravoslavne velike gimnazije u Novom Sadu (1852\u20131857). Predavao je latinski jezik, istoriju i geografiju, a fakultativno i francuski jezik. Njegov u\u010denik, pesnik Laza Kosti\u0107, se\u0107ao se da je bio najpopularniji i najmiliji nastavnik. Profesorski rad prekinuo je zbog spletkarenja grupe konzervativnih novosadskih gra\u0111ana okupljenih oko Jovana Had\u017ei\u0107a, Vukovog protivnika. Napustio je Novi Sad i 1858. je je postao sekretar MS i urednik LMS u Pe\u0161ti Uticao je na novu orijentaciju lista. Napadali su ga zbog pravopisnih novina i progresivnog duha, bio je primoran da podnese ostavku i da se vrati u Novi Sad. Od Danila Medakovi\u0107a preuzeo je 1859. u Novom Sadu ure\u0111ivanje \u201cSrbskog dnevnika\u201d, lista liberalno-demokratskog gra\u0111anstva, ure\u0111ivao ga je do avgusta 1864, kada su vlasti zabranile dalje izla\u017eenje. Potom je prihvatio novi pravac, koji je najavio Svetozar Mileti\u0107 u svom \u010duvenom tucindanskom tekstu. Jedan je od glavnih ideologa i kreatora kulturno-prosvetnih programa u Mileti\u0107evom pokretu. U \u201cSrbskom dnevniku\u201d objavio je dve veoma zna\u010dajne serije \u010dlanaka: jednu o potrebi reorganizacije MS, a drugu o nu\u017enosti osnivanja stalnog pozori\u0161ta na srpskom jeziku. Smatrao je da moderna nacija ne mo\u017ee da se homogenizuje bez sopstvene kulture i negovanja jezika, kao i da je doprinos pozori\u0161ta najdelotvorniji. Inicirao je osnivanje SNP, \u010diji se rad odr\u017eavao uz njegovo nesebi\u010dno zalaganje. Bio je jedan od prvih koji su dali priloge za SNP, poklonio je 100 forinti, tom prilikom prikupljeno je 170 forinti i dva dukata. Stvarao je repertoar, birao i prevodio dramska dela, a napisao je i dramsku alegoriju Markova sablja (Sablja Kraljevi\u0107a Marka).Alegorija Markova sablja, poetizovan pregled nacionalne istorije, bila je budilac nacionalne svesti Srba u Vojvodini. Preveo je ili preradio (posrbio) 25 drama sa nema\u010dkog, francuskog i ma\u0111arskog jezikaa.<\/p>\n
Kratkotrajno je 1893. bio ministar prosvete u liberalnoj vladi. I pored svog rodoljublja i samopregornog rada za op\u0161te dobro trpeo je mnoge nepravde koje su bile plod ljudske pakosti, zlobe i kratkovidosti. Radikali su ga dr\u017eali u zatvoru od 1.\u00a0 IV 1893, amnestirali su ga i pustili u januaru 1894. Bio je jedan od osniva\u010da Srpske knji\u017eevne zadruge. Star i bolestan, \u017eiveo je povu\u010deno u krugu mnogobrojne porodice i ro\u0111aka o kojima se starao. Radio je gotovo do smrti, predavao je istoriju na Vojnoj akademiji (1895\u20131897) i bavio se pisanjem.<\/p>\n
Pesma Narodna himna (Bo\u017ee pravde) na muziku Davorina Jenka prihva\u0107ena je kao srpska dr\u017eavna himna; 1882. preradio je tekst himne. Srpsko narodno pozori\u0161te je jednu scenu nazvalo Jovan \u0110or\u0111evi\u0107,<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jovan \u0110or\u0111evi\u0107 se rodio novembra 1826. godine u Senti. Otac Filip \u0110or\u0111evi\u0107 se uz trgovinu rado bavio ekonomijom i p\u010delarstvom, \u010dak je i knjigu o tome objavio 1860. godine. Majka Ana ro\u0111ena Male\u0161evi\u0107 ga je nau\u010dila da \u010dita i pi\u0161e pre nego \u0161to je po\u0161ao u \u0161kolu. Posle zavr\u0161etka osnovne \u0161kole u rodnoj Senti, poha\u0111ao […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1104,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-1115","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosadska-multikulturalna-razglednica"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1115","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1115"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1115\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1116,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1115\/revisions\/1116"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1104"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1115"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1115"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.radiodelta.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1115"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}