Tog 8. februara pre tačno 35 godina počele su 14. Zimske olimpijske igre u Sarajevu. Grad okružen velelepnim planinama Jahorinom, Bjelašnicom, Igmanom dobio je organizaciju ispred japanskog Sapora i švedskog Geteborga, a u tih desetak dana  glavni grad BiH postao je centar sveta i temelj svim budućim zimskim Igrama.

Bile su to prve zimske Olimpijske igre u nekoj socijalističkoj zemlji i rezultat sedmogodišnjih priprema nakon što je Sarajevo u maju 1978. godine izabrano za domaćina. Glasanje se pokazalo uverljivim jer je grad na Miljacki dobio 36 glasova od mogućih 39.

Pored Sarajeva i Jugoslavije tada su se još kandidovali Švedska, Japan, tadašnja Čehoslovačka i Francuska. Prvo su odustali Francuzi i Čehoslovaci pa je ostala borba tri države i njhovih gradova. Hiljade članaka napisano je o kandidaturama za organizaciju OI. Još se pamti kako je pred odluku u Atini poznata engleska novinarka Pet Besford napisala:

„Ukoliko se opredelite za Saporo, Japanci će vam ponuditi avion da skoknete do Tokija. Ako se opredelite za Geteborg, Šveđani će vam omogućiti da vidite fjordove i ledene sante. Ako vaš izbor budu Jugoslavija i Sarajevo, dočekat će vas široka i iskrena srca, toplo, ljudski, sa svojim planinama i snežnim terenima“

 

Nakon 35 godina, pored nostalgije, 14. zimske olimpijske igre ostaju zapamćene po nekoliko dostignuća i zanimljivosti.

Legendarni Jure Franko postao je prvi Jugoslaven koji je osvojio medalju na zimskim olimpijskim igrama. Austrija je podbacila osvojivši svega jednu bronzu. Senegalac Lamine Guèye u Sarajevu je postao prvi crnac iz Afrike koji se takmičio u skijanju na zimskoj olimpijadi.

Olimpijski plamen zapalila je legendarna Sanda Dubravčić, a maskota je bio Vučko, kreacija Slovenca Jože Trobeca, koja je i 35 godina kasnije ostala simbol Sarajeva.

20

Na Igrama je učestvovalo 1.272 sportista iz 49 zemalja, a sa ZOI je izveštavalo više od 4.500 novinara. U programu Olimpijskih igara tada je bilo alpsko skijanje, bob i sankanje, hokej i umetničko klizanje, biatlon, nordijsko skijanje i skokovi. Na OI ’84. učestvovalo je 49 nacionalnih olimpijskih komiteta, odnosno više od 2.500 učesnika.

Ipak, 35 godina kasnije svi objekti koji su bili izgrađeni su zapušteni i nalaze se u katastrofalnom stanju.

Poslije tri decenije, bob staza je potpuno izgubila svoju namenu. Onda je tu bilo takmičara iz 49 zemalja, a desetine hiljada navijača dolazilo je da bodri bobiste, koji su pokušavali da na stazi od 1.3 kilometara zabeleže što bolji rezultat, jureći više od 100 kilometara na čas.

18

Nekoliko godina posle ZOI, ova staza je korišćena za nekoliko takmičenja Svetskog kupa. Sada je to mesto koje predstavlja napušteni grad Zimskih olimpijskih igara.

Kada je počela agresija na našu zemlju, ova staza je dobila drugu namenu. Umesto bobista su kročili vojnici, a Trebevićem su odzvanjali pucnji.

„Olimpijska polja su postala ratna, a svet je ponovo gledao ka Sarajevu. Ali umesto boba i umetničkog klizanja, na programu su bile scene destrukcije i žrtava.

Olimpijski kompleks je bio daleko manje važan od hrane, vode i lekova. O njemu niko nije mislio, ali je ostao nadrealna uspomena lepših vremena“ – piše bloger Nejt Robert, i dodaje:

„Danas je Trebević potpuno napušteno mesto. Vegetacija je blizu potpunog osvajanja staze koja je prekrivena grafitima. Prizor zmije koja se kreće po stazi na kojoj su nekada bili sanke je stvarno neobičan. Razrušeni zidovi koji je okružuju sada služe tome da turisti i fotografi nađu dobar položaj za pravljenje fotografija, u koje može da „upadne“ i poneki pas lutalica.“

OSTAVITE ODGOVOR

Molimo unestite Vaš komentar
Molimo unestite Vaše ime ovde