Merilin Hartman je privedena i optužena za prekršaj nedozvoljenog ulaska na državno zemljište i prekršaj uslova pod kojima je uz plaćenu kauciju bila na slobodi. Ipak, baka teško može da se drži podalje od aerodroma.

Prema podacima policije, Merilin je još jednom uspela bez avionske karte i pasoša da prođe bezbednosnu kontrolu čikaškog Aerodroma „O’Her“ i ukrca se u avion. Uhapšena je u Londonu i deportovana u Čikago. 
Harmanova izgleda kao obična i zbunjena baka koja se lako utapa u gužvu ne izazivajući pažnju aerodromskog osoblja. Na aerodromima prolazi ili zaobilazi kontrole provlačeći se ispod konopaca koji usmeravaju redove putnika, ubacujući se usred grupa koje putuju kolektivno, pokazujući tuđe „bording pasove“ ili jednostavno odgovarajući sa „Da!“ kada neki službenik aerodroma nekoga prozove da prođe.

Doduše, više puta je uhvaćena pre nego što je uspela da dođe do aviona, a njena „kriminalna“ istorija je počela još 2009. godine.

Zanimljivo je da Merilin nikada nije završila u zatvoru, niti je ikada prijavljena američkoj službi bezbednosti, jer je procenjeno da ne predstavlja nikakvu pretnju po bezbednost.

Godine 2014. je bilo najgore, kada je izvela čitav „serijski napad“ na Aerodrom u San Francisku pokušavajući da uđe u šest aviona.

“Osećam potrebu da uđem u avion i jednostavno odem negde“, rekla je tada novinarima.

Merilin je inače beskućnica koja verovatno pati od paranoje jer je u raznim verzijama hapšenja tvrdila da je progone špijuni.

Koliko god puta s tim i drugim pričama stigla pred sud, sudije je nisu kažnjavale, već su joj dobronamerno preporučivale da se više ne ubacuje u avione i ona im je to svečano obećavala, „držeći obećanje nekada nekoliko dana, a nekada svega nekoliko sati“, piše londonski list „Gardijan“.

„Hartmanova nije bezbedosni, nego poslovni problem jer uspeva da se besplatno vozi avionima na linijama za koje karte koštaju hiljade dolara.“

Uhvaćena u nizu država, upućivana je u socijalne službe za pomoć beskućnicima, što ona i jeste, ali ih je brzo napuštala jer smatra da su prljave i njoj neprihvatljive, i vraćala se na aerodrome.

“Ne postoji bataljon postarijih sedih žena koje popunjavaju avione, ali postoje legije mentalno obolelih beskućnika, od kojih su mnogi ostarili i koji su loše, koji tumaraju ulicama svakog većeg američkog grada. Ne samo što im ne pomažemo, već čak ne znamo ni kako – i to je prava tragedija Merilin Hartman“, zaključuje Gardijan.

OSTAVITE ODGOVOR

Molimo unestite Vaš komentar
Molimo unestite Vaše ime ovde