NA DANAŠNJI DAN 24.07

NA DANAŠNJI DAN 24.07

Like
193
0
ponedeljak, 24 jul 2017
NA DANAŠNJI DAN
1261.
– Mihailo VIII Paleolog povratio je Konstantinopolj (Carigrad) i ponovo ga proglasio prestonicom Vizantije. Grad su 1204. osvojili krstaši, spalili ga i opljačkali, i zajedno s Mlečanima proglasili ga prestonicom Latinskog carstva, a prestonica Vizantije premeštena je u Nikeju (Nikejsko carstvo).
1567.
– Škotska kraljica Marija Stjuart primorana je da abdicira zbog antiprotestantske politike. Naredne godine pobegla je u Englesku gde je zatvorena, a nakon 18 godina tamnovanja optužena je za učestvovanje u izdaji i pogubljena.1593.
– Kralj Francuske Anri IV, kralj Navare pre dolaska na francuski presto 1589. i vođa francuskih hugenota, prešao je u katoličanstvo.

1701.
– Antoan da la Mot Kadilak osnovao je na obali jezera Mičigen trgovački centar Ponšartren, koji se kasnije razvio u grad Detroit.
1704.
– Britanske snage pod komandom admirala Džordža Ruka preuzele su Gibraltar od Španaca.1712.
– Vojska švajcarskih protestanskih kantona je u bici kod Vilmergena potukla snage katoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi.

1799.
– Napoleon je izvojevao svoju poslednju pobedu u osvajanju Egipta, potukavši tursku vojsku kod Abukira.1804.
– Srpska potera predvođena Milenkom Stojkovićem uhvatila je i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale beogradske dahije Aganliju, Kučuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Fočića.

1824.
– Rezultati prvog ispitivanja javnog mnjenja u svetu objavljeni su u američkoj državi Delaver uoči predsedničih izbora u SAD.

1848.
– Austrijanci su u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine (Pijemont), suzbivši prvi značajniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu.

1866.
– Tenesi je postao prva američka država koja je ponovo primljena u Uniju nakon Američkog građanskog rata.

1878.
– Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla je u Vašington.

1883.
– Metju Veb, prvi čovek koji je 1875. preplivao kanal Lamanš, utopio se prilikom pokušaja da prepliva reku iznad Nijagarinih vodopada.

1898.
– Vojska SAD je u špansko-američkom ratu okupirala Portoriko, koji je Pariskim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen SAD. Istog dana 1953. dobio je status pridružene države SAD.

1907.
– Japan je proglasio protektorat nad Korejom sa pravom da kontroliše vladu te zemlje.

1909.
– Francuski pilot Luj Blerio prvi je preleteo avionom kanal Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo je za 37 minuta.

1911.
– Hiram Bingham je pronašao Machu Picchu, „izgubljeni grad Inka“.
1917.
– Holanđanka Margareta Gertruda Cele, poznata kao Mata Hari, osuđena je na smrt pod otužbom da je špijunirala za Nemce tokom Prvog svetskog rata.

1923.
– U Lozani je potpisan mirovni ugovor između Turske i savezničkih sila kojim se Turska odrekla svih neturskih teritorija koje je izgubila u Prvom svetskom ratu, ali je dobila Jedrene i istočnu Trakiju, čime su definitivno određene granice evropskog dela turske države.

1934.
– Nacisti su u Beču ubili austrijskog kancelara Engelberta Dolfusa.

1943.
– Italijanski diktator Benito Musolini primoran je, nakon sednice Velikog fašističkog veća, da podnese ostavku. Kralj Viktor Emanuele imenovao je za premijera maršala Pjetra Badolja. Musolini je uhapšen i interniran, a 1945. je streljan.

1943.
– Bombardovanjem Hamburga, savezničko vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu počelo operaciju „Gomora“.

1946.
– SAD su izvele prvu podvodnu atomsku probu na koralskim ostrvima Bikini u zapadnom Pacifiku.

1956.
– U sudaru italijanskog i švedskog broda „Andrea Dorija“ i „Stokholm“ ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo je 50 ljudi.

1957.
– Tunis je postao republika, a za predsednika je izabran Habib Burgiba.

1963.
– SSSR, SAD i Velika Britanija zaključile su ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.

1968.

– Papa Pavle VI zabranio je vernicima rimokatoličke crkve sve veštačke metode sprečavanja začeća.

1972.
– Jugoslovenske službe bezbednosti su uhvatile poslednje članove Bugojanske grupe.

1974.
– Konstantin Karamanlis je, posle sedmogodišnje vladavine vojne hunte, obrazovao u Grčkoj prvu civilnu vladu i proglasio opštu amnestiju za sve političke zatvorenike.

1976.
– Američki svemirski brod „Viking 1“ spustio se na Mars da ispita da li postoje mogućnosti za život na toj planeti.

1981.
– U kineskoj provinciji Sičuan u poplavama je poginulo više od 700 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.

1982.
– Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat potpisao je u Bejrutu deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije UN o postojanju države Izrael.

1990.
– Američki ratni brodovi u Persijskom zalivu stavljeni su u stanje pripravnosti zbog koncentracije iračkih trupa na kuvajtskoj granici.

1991.
– Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov predložio je liderima Komunističke partije SSSR-a novu platformu u kojoj izgradnja komunizma više nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace „zastarele ideološke dogme“.

1992.
– Italijanska vlada poslala je 7.000 vojnika na Siciliju, u nastojanju da razbije mafiju.

1992.
– Vojska RS u prijedorskom selu Briševu ubila 67 hrvatskih mještana.

1993.
– Centralna banka Rusije saopštila je da će u okviru drastične monetarne reforme preduzete u borbi protiv inflacije, iz opticaja povući sve novčanice štampane pre 1992.

1994.
– Izrael i Jordan su potpisali u Vašingtonu deklaraciju kojom je okončano ratno stanje između dve države.

1995.
– Haški tribunal podigao je optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i još 21 osobe, uglavnom komandanata i stražara zatvoreničkih logora u Bosni. Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić optuženi su za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

1995.
– Bombaš-samoubica, član militantne islamske organizacije Hamas, aktivirao je bombu u autobusu u Tel Avivu od čije je eksplozije poginulo šest, a ranjeno 32 ljudi.

1996.
– U predgrađu Kolomba, glavnog grada Šri Lanke, poginulo je 57, a ranjeno više od 500 ljudi u eksploziji dve bombe podmetnute u prigradski voz, za šta su optuženi tamilski pobunjenici.

2000.
– Supersonični avion kompanije „Er Frans“ srušio se blizu Pariza neposredno nakon poletanja. Poginulo je 109 putnika i članova posade, i još četvoro ljudi na zemlji. To je bila prva nesreća „konkorda“ od kako je počeo da leti 1969.

2001.
– SR Jugoslavija je dobila šestu saveznu vladu s premijerom Dragišom Pešićem na čelu, funkcionerom Socijalističke narodne partije Crne Gore.

2003.
– Bosanski Srbin Darko Mrđa priznao je pred Tribunalom u Hagu krivicu za ubistvo oko 200 Muslimana i Hrvata na planini Vlašić u leto 1992, a Tužilaštvo je zauzvrat odustalo od optužbe za istrebljenje i zločin protiv čovečnosti.

2010.
– Najmanje 19 osoba poginulo, a 100 povrijeđeno kad je izbila masovna panika u tunelu tokom Love Paradea, tehno-festivala u njemačkom gradu Duisburgu. Najmanje 25 osoba je u kritičnom stanju. Među poginulima je i jedan državljanin Bosne i Hercegovine.

Selektuj događaj 2013.
– U iskliznuću voza kod španskog grada Santijago de Kompostela poginulo je 80 osoba, a povređeno oko 140

Izvor: na današnji dan

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *